….. Аleksandar Jakšić

Како да опишем тишину између буђења светлости која се ломила са сенком таме у недогледу твог погледа… лежао сам непомично испод речи постеља од снова, исткана за ово вече откинуто од великог парчета изгорелих година.    

Како да опишем тишину

између буђења светлости

која се ломила са сенком таме

у недогледу твог погледа…

лежао сам непомично испод речи

постеља од снова, исткана за ово вече

откинуто од великог парчета изгорелих година.

 

 

ЈЕСЕЊИН

ЈЕСЕЊИН Ја сам себи младих дана, Jесењина име дао Као песник с Рјазана, Своју младост опевао. И не с тога што сам био У љубавну пао мору Него зато што сам и ја Себи хтео Исидору. Ал` је моја Исидора Лепа као рујна зора, Бајна као вила горска, Љупка к`о сирена морска. И умало к`о … Настави са читањем “ЈЕСЕЊИН”

ЈЕСЕЊИН

Ја сам себи младих дана,
Jесењина име дао
Као песник с Рјазана,
Своју младост опевао.

И не с тога што сам био
У љубавну пао мору
Него зато што сам и ја
Себи хтео Исидору.

Ал` је моја Исидора
Лепа као рујна зора,
Бајна као вила горска,
Љупка к`о сирена морска.

И умало к`о Јесењин
Не заврших два`ест пете
Када ми је моја мила
Подарила прво дете.

„Богу хвала, Богу хвала“,
Ја се молих од милина,
Сада живим с Исидором
И с два наша мала сина.

А Јесењин нисам више,
Друге бриге наступише,
И уместо мене сада
Исидора песме пише.

Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74

***Radenko Nastić

Boluju magle sive,i oblak meke svile Juče zbog sutra i noć zbog jutra A ja u srcu slutim odbeglo proleće I nemir polja dalekih dok tiho pada veče. Osmehuju se zore,osmehuju se gore I reke u daljini i zvezde u visini A ja sklopim oči i ćutim. Nebesa se otvore i u oku mom zablista … Настави са читањем “***Radenko Nastić”

Boluju magle sive,i oblak meke svile
Juče zbog sutra i noć zbog jutra
A ja u srcu slutim odbeglo proleće
I nemir polja dalekih dok tiho pada veče.

Osmehuju se zore,osmehuju se gore
I reke u daljini i zvezde u visini
A ja sklopim oči i ćutim.
Nebesa se otvore i u oku mom zablista
Rumeno more.

I čujem,tišina šapuće:proći će sve,
Proći će sve
Nemir utihnuće,i strast,i nadahnuće
Sve će se sliti i od svega biti
Odsjaj rumene zore,kad podješ i ti,…i ti…

OНА

О Н А Она је уснула у трави, Под крошњом зелених бреза, На распуклим ружама, Изнад литица стрмих. Она је уснула у пољу, Испред планина плавих, И ни од ког не преза. А ја је дотичем рукама Док ми у грудима грми. Она ми отвори очи, Пружи ми себе на вољу, И видех да је … Настави са читањем “OНА”

О Н А

Она је уснула у трави,
Под крошњом зелених бреза,
На распуклим ружама,
Изнад литица стрмих.
Она је уснула у пољу,
Испред планина плавих,
И ни од ког не преза.
А ја је дотичем рукама
Док ми у грудима грми.

Она ми отвори очи,
Пружи ми себе на вољу,
И видех да је на јави.
Али као у сну да плови,
Под небеским кровом лађа.
И пре но што сунце зађе,
Док прва свија се тама,
Видим на њеним уснама,
Чежњу јачу од свега.
Питам се да ли док сања,
Љуби мене ил` њега.

Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74

MAMA

МАМА Драга мама, када прве звезде бљесну, Још вечерас на небеском своду, С првим саном, миловања и пољупци твоји, Сетиће ме да сам теби најпречи у роду. Драга мама, ја ћу тебе увек мамом звати. Никад старом!!! Мама није само мати, Већ више од тога. Волећу те истим жаром, Како данас, тако увек, као Бога. … Настави са читањем “MAMA”

MAJKA ZAGORKAМАМА

Драга мама, када прве звезде бљесну,
Још вечерас на небеском своду,
С првим саном, миловања и пољупци твоји,
Сетиће ме да сам теби најпречи у роду.

Драга мама, ја ћу тебе увек мамом звати.
Никад старом!!! Мама није само мати,
Већ више од тога. Волећу те истим жаром,
Како данас, тако увек, као Бога.

Ми се увек расправљамо: ја, тата и бата,
Мама, кажи, ко је теби од нас дражи?
Тата каже да је тата, бата да је бата,
А ја кажем да сам ја. Хајде, мама, кажи.

Тад свечано она рече нама:
„Подједнако ви сте мени драги!
Вас двојицу волим као мама,
А ваш тата срцу ми је драги“.

Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74

SLADJO, SREĆAN TI RODJENDAN

Ona je devojka lepote večne u oku njenom magija caruje, pogledom tužne pretvori u srećne i ponekad srećne tugom daruje. Ona je devojka u čijoj kosi trepere zvezde blistavim zrakom a pramen svaki još po sunce nosi kao brza reka u talasu svakom. Ona ima osmeh koji zna da leči kojim svaku raskoš porazi bez … Настави са читањем “SLADJO, SREĆAN TI RODJENDAN”

Ona je devojka lepote večne
u oku njenom magija caruje,
pogledom tužne pretvori u srećne
i ponekad srećne tugom daruje.

Ona je devojka u čijoj kosi
trepere zvezde blistavim zrakom
a pramen svaki još po sunce nosi
kao brza reka u talasu svakom.

Ona ima osmeh koji zna da leči
kojim svaku raskoš porazi bez reči,
čežnja je i želja koja nemir radja.

Dodirom će svaku da odagna boljku
zato ako sretneš baš takvu devojku
za ime ne pitaj. Sigurno je Sladja.

МАЈКО

МАЈКО Мајко, кад поноћ падне на прозоре наше, Угаси лампу и покушај снити. Нека те мајко зле слутње не плаше, Јер ја ћу с тобом у мислима бити. Мени су песму избили из груди, Једино оружје с којим сам се био. Молим те мајко спокојна ми буди, Ја своју борбу већ сам завршио. Сада се … Настави са читањем “МАЈКО”

MAJKA ZAGORKAМАЈКО

Мајко, кад поноћ падне на прозоре наше,
Угаси лампу и покушај снити.
Нека те мајко зле слутње не плаше,
Јер ја ћу с тобом у мислима бити.

Мени су песму избили из груди,
Једино оружје с којим сам се био.
Молим те мајко спокојна ми буди,
Ја своју борбу већ сам завршио.

Сада се борим сам са својим бићем,
У мени празна мисао корача.
И већ одавно живим са открићем,
Да песма није од свега најјача.

Кад звезде плану у дубини зена,
Ишетај мајко у вечерњој ури.
Видећеш како моја песма цури,
К`о врела крвца из рањених вена.

Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74

ЗАГОРКА ОБРАДОВИЋ

 Рођена Николић 1928. године у Грачаници код Љубовије, у Азбуковачком крају.

Народне, жетелачке и песме са прела и посела, записане су по њеном усменом предању и сећању, да би се бар донекле сачувале од заборава.