Добродошли!
“Nada” . Istim vazduhom su disali, Ulicama se mimoilazili, A srcima suprotno pisali, Drugacie nisu znali. . U tudjini glas crni ozivi, U tunel se ona zabravi, Gde dani nisu ni sivi, A nekmoli normalni, pravi. . A i on je u mraku zivota Oboje u bolu, uz zgrceno lice, Gde nestade zivotna lepota!? Eh, … Настави са читањем “U MRAKU ZIVOTA milka vukic vujnovic”
“Nada”
.
Istim vazduhom su disali,
Ulicama se mimoilazili,
A srcima suprotno pisali,
Drugacie nisu znali.
.
U tudjini glas crni ozivi,
U tunel se ona zabravi,
Gde dani nisu ni sivi,
A nekmoli normalni, pravi.
.
A i on je u mraku zivota
Oboje u bolu, uz zgrceno lice,
Gde nestade zivotna lepota!?
Eh, ona kreci iste ulice…
Pišeš stariš, da te vreme menja, da tragove ostavi na tebi, da ti bore izbrazdaše lice da ostari moja drugarice. Ja u starost baš i ne verujem, zbog bora me hvata neverica, tvoja slika u sećanju ista mlada lepa, prava lepotica. Pišeš da te hvata nesanica, da te muče noći nespavanja, da te … Настави са читањем “PIŠEŠ STARIŠ – Milovan Petrović”
Pišeš stariš, da te vreme menja,
da tragove ostavi na tebi,
da ti bore izbrazdaše lice
da ostari moja drugarice.
Ja u starost baš i ne verujem,
zbog bora me hvata neverica,
tvoja slika u sećanju ista
mlada lepa, prava lepotica.
Pišeš da te hvata nesanica,
da te muče noći nespavanja,
da te zore ne raduju više
da su dani novi bez nadanja.
Ja u takve priče ne verujem
Dan bez nade?… neka nesanica!?
Ja se sećam još plavog čuperka
za kojime uzdiše ulica.
Ja ne želim da mi slike kvariš,
da sećanja bacaš mi pod noge,
tvoje slike iz mladosti rane
dane su mi ulepšale mnoge.
Zato piši o lepoti zore,
o radosti svakom novom danu
i o suncu što ti greje lice
o tom piši moja drugarice.
Milovan Petrović
–
Posle tebe ne postojim više odnela si ti sa sobom sve, ostala je ruševina samo i ljuštura nekad od mene. Posle tebe ništa nije važno da li kiša ili sunce sija, otišla si jer si tako htela a sa tobom nestao sam i ja. Posle tebe sve je tako lažno lažan život lažan … Настави са читањем “POSLE TEBE – Milovan Petrović”
Posle tebe ne postojim više
odnela si ti sa sobom sve,
ostala je ruševina samo
i ljuštura nekad od mene.
Posle tebe ništa nije važno
da li kiša ili sunce sija,
otišla si jer si tako htela
a sa tobom nestao sam i ja.
Posle tebe sve je tako lažno
lažan život lažan svaki dan,
bez tebe je praznina u duši
i život je ovaj dosadan.
Posle tebe srušili se snovi
sad sam samo usamljeni lik,
dosadan sam i samome sebi
prepoznatljiv kao gubitnik.
Posle tebe nastade praznina,
ja ne sretoh ni lepšu ni bolju,
možda jesam ali je ne videh
sada tražim barem senku tvoju.
Milovan Petrović
–
ДОДЕЛА ЗАХВАЛНИЦЕ ОДРЕДУ ИЗВИЂАЧА „ЛАЗАР БИБИЋ“ ШИД ОД УДРУЖЕЊА ПЕСНИКА СРБИЈЕ-ПОЕЗИЈАСРБ,КРУШЕВАЦ Дана 19-09.2014.г. додељена је захвалница од УДРУЖЕЊА ПЕСНИКА СРБИЈЕ ПОЕЗИЈА-СРБ из Крушевца ОДРЕДУ ИЗВИЂАЧА“ЛАЗАР БИБИЋ“из Шида за успешну сарадњу и повезивање извиђача из ова два места.Исте вечери подељени су заједнички зборници песника из Књижевног клуба“Шид“ и чланске карте. За наредан месец за ПЕСНИЧКУ ТРИБИНУ … Настави са читањем “ДОДЕЛА ЗАХВАЛНИЦЕ ОДРЕДУ ИЗВИЂАЧА „ЛАЗАР БИБИЋ“ШИД”
ДОДЕЛА ЗАХВАЛНИЦЕ ОДРЕДУ ИЗВИЂАЧА „ЛАЗАР БИБИЋ“ ШИД ОД УДРУЖЕЊА ПЕСНИКА СРБИЈЕ-ПОЕЗИЈАСРБ,КРУШЕВАЦ
Дана 19-09.2014.г. додељена је захвалница од УДРУЖЕЊА ПЕСНИКА СРБИЈЕ ПОЕЗИЈА-СРБ из Крушевца ОДРЕДУ ИЗВИЂАЧА“ЛАЗАР БИБИЋ“из Шида за успешну сарадњу и повезивање извиђача из ова два места.Исте вечери подељени су заједнички зборници песника из Књижевног клуба“Шид“ и чланске карте.
За наредан месец за ПЕСНИЧКУ ТРИБИНУ изабрана је Весна Петровић која ће је водити сваког четвртка у 19 часова.
Примљен је нови члан књижевног клуба“ШИД“ -Горана Чобановић.
На састанку одабрани су чланови који ће гостовати и представити своје радове и своју средину домаћинима у Бања Луци.
Записничар:Ана Станојевић.
Između dve reči nerečeno cveta Reči su kao magla-stvarne dok se ne izgovore Bol-misao kroz neizrecivost šeta Kaleidoskop u glavi oskudnosti tvore. Kroz tuđe reči upoznaj poraz rečenog Slepilo je sutra pretvoreno u juče Zoro u zori vrati netaknutost stečenog Da kažem NE!Zveri dok me u oskudnost vuče. Onaj sam što snom boluje odbegle svetove … Настави са читањем “*** Radenko Nastić”
Između dve reči nerečeno cveta
Reči su kao magla-stvarne dok se ne izgovore
Bol-misao kroz neizrecivost šeta
Kaleidoskop u glavi oskudnosti tvore.
Kroz tuđe reči upoznaj poraz rečenog
Slepilo je sutra pretvoreno u juče
Zoro u zori vrati netaknutost stečenog
Da kažem NE!Zveri dok me u oskudnost vuče.
Onaj sam što snom boluje odbegle svetove
U snu zveri se pretvore u cvetove
I pesma ima lažnu sličnost sa pobedom,
Snom se produbljuje siromaštvo jasnoće
Između reči i sna nema razlike
Zabluda je otrovno voće.
U glavi umetnika vrti se čudna slika, naga devojka na belom konju, princ u oklopu bez lika. Slajdovi prolaze samo, ko da ih neko vuče, korpa u uglu kraj stare peći, a u njoj maleno kuče. Zatim se istim sledom odvija bajka cela, cvet iz kamena raste, dok med prodaje pčela. Sve teče u istom … Настави са читањем “U GLAVI UMETNIKA – Milovan Petrović”
U glavi umetnika
vrti se čudna slika,
naga devojka
na belom konju,
princ u oklopu bez lika.
Slajdovi prolaze samo,
ko da ih neko vuče,
korpa u uglu
kraj stare peći,
a u njoj maleno kuče.
Zatim se istim sledom
odvija bajka cela,
cvet iz kamena raste,
dok med prodaje pčela.
Sve teče u istom stilu
i sve je nestvarna slika,
kad mozak slike rađa,
slikara umetnika.
Kad tako pred nekom slikom
ushićen budeš stao,
znaj da je slikar umetnik
maštom je naslikao.
Milovan Petrović
–
Ti možda misliš da kiša pada, da vetar tera hirove svoje, da cvet u bašti samo se stidi kad pčelu na drugom cvetu vidi. Ti znaj da nebo plače, oblaci da suze liju kad mi oči zbog tebe tugu počnu da kriju Ti znaj kad vetar zavija, da peva tužne melodije, kad bela … Настави са читањем “TI ZNAJ – Milovan Petrović”
Ti možda misliš
da kiša pada,
da vetar tera
hirove svoje,
da cvet u bašti
samo se stidi
kad pčelu
na drugom cvetu vidi.
Ti znaj
da nebo plače,
oblaci da suze liju
kad mi oči zbog tebe
tugu počnu da kriju
Ti znaj
kad vetar zavija,
da peva tužne melodije,
kad bela zastava predaje
ljubavi počne da se vije.
Ti znaj
da cvet u bašti,
sklopi latice svoje,
kad čuje da srce mi opet
šapuće ime tvoje.
Ti znaj
da tad ni boje,
nemaju više boje,
i znaj da mi je je krivo,
jer sve postaje sivo.
Milovan Petrović
–
Opet je divna I pokisla Zelja utopljena Slovima njenog imena A u barici Silueta ostace Vecno sakrivena
Opet je divna
I pokisla
Zelja utopljena
Slovima njenog imena
A u barici
Silueta ostace
Vecno sakrivena
Jednom kad odem kad iza mene ostane samo praznina, kad misliš da zaborav sve je odneo, ostaće pesme ostaće rime. Jednom kad odem kad mahovina prekrije slova imena mog, tihi će vetar doneti pesmu tu nežnu rimu iz pera mog. Jednom kad odem ostaću s vama, ostaću u pesmi u stilu svom. Jednom … Настави са читањем “JEDNOM KAD ODEM – Milovan Petrović”
Jednom kad odem
kad iza mene
ostane samo praznina,
kad misliš da zaborav
sve je odneo,
ostaće pesme
ostaće rime.
Jednom kad odem
kad mahovina
prekrije slova imena mog,
tihi će vetar
doneti pesmu
tu nežnu rimu
iz pera mog.
Jednom kad odem
ostaću s vama,
ostaću u pesmi
u stilu svom.
Jednom kad odem
čitajte pesme,
jer tu sam negde
u stihu tom.
Jednom kad odem
ostaće pesma
tu će mi biti dom.
Milovan Petrović
–
“ljubav za Ljubav” . Mocno svijetlo svijest obasja Koprenu slijepe ljubavi otvara, … Zaplaka rjeka prljavstine… Usi krvare od obmane. . Cuje se jeka iz dubina, Krila sivila maglom zaglusena, Vjetrovi snazni vazduh prociscavaju U lavirintu beznadja put svoj naziru. . Trebalo je oduvijek znati “na slijepo” se samo Bogu moze vjerovati… Hvala Ti slavni … Настави са читањем “” NA SLIJEPO ” milka vukic vujnovic”
“ljubav za Ljubav”
.
Mocno svijetlo svijest obasja
Koprenu slijepe ljubavi otvara,
…
Zaplaka rjeka prljavstine…
Usi krvare od obmane.
.
Cuje se jeka iz dubina,
Krila sivila maglom zaglusena,
Vjetrovi snazni vazduh prociscavaju
U lavirintu beznadja put svoj naziru.
.
Trebalo je oduvijek znati
“na slijepo” se samo Bogu moze vjerovati…
Hvala Ti slavni Stvoritelju
Sto osvijetli i ocisti njenu zabludu.
.