Pišeš stariš, da te vreme menja,
da tragove ostavi na tebi,
da ti bore izbrazdaše lice
da ostari moja drugarice.
Ja u starost baš i ne verujem,
zbog bora me hvata neverica,
tvoja slika u sećanju ista
mlada lepa, prava lepotica.
Pišeš da te hvata nesanica,
da te muče noći nespavanja,
da te zore ne raduju više
da su dani novi bez nadanja.
Ja u takve priče ne verujem
Dan bez nade?… neka nesanica!?
Ja se sećam još plavog čuperka
za kojime uzdiše ulica.
Ja ne želim da mi slike kvariš,
da sećanja bacaš mi pod noge,
tvoje slike iz mladosti rane
dane su mi ulepšale mnoge.
Zato piši o lepoti zore,
o radosti svakom novom danu
i o suncu što ti greje lice
o tom piši moja drugarice.
Milovan Petrović
–
(Прочитано: 32 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.762 пута)