(NE)MILOSRDNA TAČKA – Nena Miljanović

Nemilosrdna  moja Ti koja nosiš moje početno i završno ime Nosim te  pod stopalima Sraslu sa mojom hodajućom senkom Držiš me (se) Na niti drugog kraja Vremena U klopci   dana pozajmljenih od tebe I strah me je od onog što ti imam platiti Zelenašice Dala si mi disanje koje nisam tražila  i uzećeš ga … Настави са читањем “(NE)MILOSRDNA TAČKA – Nena Miljanović”

Nemilosrdna  moja

Ti koja nosiš moje početno i završno ime

Nosim te  pod stopalima

Sraslu sa mojom hodajućom senkom

Držiš me (se)

Na niti drugog kraja Vremena

U klopci   dana pozajmljenih od tebe

I strah me je od onog što ti imam platiti

Zelenašice

Dala si mi disanje koje nisam tražila  i uzećeš ga

U redu

Tapije na telo su tvoje

I ne jadikujem  mnogo za tom oblapornom zverčicom

(nikada nisam bila hedonista)

I ne žalim za lakim ukusom vina ili jagoda na nepcetu

Ni teškim opijanjima (do obamrlosti) orgazmima

 

Ali

U danu u kom ćeš se otkinuti od mojih umornih  tabana

I mene otkinuti od  moje   senke

Naplatićeš mi disanje stostruko

I uzeti sve što sam srcem sticala i stihovima plaćala

Bojim se strašnog bola u duši ( ako ne umire sa telom)

Za vidom i sluhom koji ćeš ugasiti  a pamtiće

Zelene i plave svetlosne  impresije trava i voda

I sunčev sjaj  njegovih očiju

I muziku reči

Početnih tonova  njegove  ljubavi

 

Smrti moja  ako te ima

Pre nego što izrekneš:”Pođimo sada, vreme je”

Izreci zabranu pamćenju

Učini

Da ga  zaboravim  i pođem lako

Laka kao  kiše kap ili iščupna travka

Jer neće me boleti život koji ostavljam

Ako na kraju ne ponesem teret sećanje na početak

I njega

Koji je mome svetu davao boju i ton poeme

Milosrdna  moja molim te

Učini mi da umrem pre nego što umre nada

I izdahne u tački

Koju ljubav  stavlja na mene

I ja na poeziju

 

 

 

JUG – Milovan Petrović

Gledam nebo i oblake bele vetrovi ih prema jugu sele, nek sa njima presele i mene, na jug, gde su moje uspomene. Da s visina vidim kuću staru, sestru, oca, majku na bunaru i njihova nasmejana lica, igru lepih višnji beračica. Sve gradove i sva naša sela, lepe reke i njihova vrela cvetna polja, njive … Настави са читањем “JUG – Milovan Petrović”

Gledam nebo i oblake bele
vetrovi ih prema jugu sele,
nek sa njima presele i mene,
na jug, gde su moje uspomene.

Da s visina vidim kuću staru,
sestru, oca, majku na bunaru
i njihova nasmejana lica,
igru lepih višnji beračica.

Sve gradove i sva naša sela,
lepe reke i njihova vrela
cvetna polja, njive i šumarke
i sve živo iz Nojeve barke.

Mog psa Žuću, petla Kazanovu,
mladu srnu i šumu bukovu,
sve puteve i sve staze moje,
što odavno negažene stoje.

Nosite me vetrovi ka jugu,
nemam prtljag a ostavljam tugu,
ne pitajte ko će put da plati,
nepovratnu, sve ću za nju dati.

Milovan Petrović

–

JOŠ ME GLEDA TVOJA SLIKA – Milovan Petrović

Još me gleda tvoja slika iz mog starog novčanika, oči tužno plave boje, behu nekad more moje. Još mi lebdi svakog dana tvoje ime na usnama, i još vidim kosu tvoju, i glasa ti čujem boju. Još me budi zora rana sa mislima da si sama, i da tvoje oči snene, i sad žele samo … Настави са читањем “JOŠ ME GLEDA TVOJA SLIKA – Milovan Petrović”

Još me gleda tvoja slika
iz mog starog novčanika,
oči tužno plave boje,
behu nekad more moje.

Još mi lebdi svakog dana
tvoje ime na usnama,
i još vidim kosu tvoju,
i glasa ti čujem boju.

Još me budi zora rana
sa mislima da si sama,
i da tvoje oči snene,
i sad žele samo mene.

Još potražim sliku staru,
nešto veću u ormaru,
to je ista mala slika,
iz mog starog novčanika.

Moram reći slabo vidim,
zbog starosti se ne stidim,
pa pomislim koja sreća,
da postoji slika veća.

Sad je gledam, slika mala,
prohujala mladost rana
pa se pitam svakog dana,
zar smo samo na slikama?!

Milovan Petrović

–

MINUT ĆUTANJA ZA POETSKU D(R)AMU-Nena Miljanović

Molim Minut ćutanja za moje nebo: Za svaku potamnelu  zvezdu sekund Cela zvezdana jata su izgubila sjaj i osipaju se Ko lažni novčići sipaju padalice Ni jedna želja se za njih ne može kupiti Ni iskupiti ni tri moje tuge Potamnele Nemaju više magičnu moć Da vrate spektar u moje oči Siv je moj pogled ovog … Настави са читањем “MINUT ĆUTANJA ZA POETSKU D(R)AMU-Nena Miljanović”

00000000000 (3)

Molim

Minut ćutanja za moje nebo:

Za svaku potamnelu  zvezdu sekund

Cela zvezdana jata su izgubila sjaj i osipaju se

Ko lažni novčići sipaju padalice

Ni jedna želja se za njih ne može kupiti

Ni iskupiti ni tri moje tuge

Potamnele

Nemaju više magičnu moć

Da vrate spektar u moje oči

Siv je moj pogled ovog proleća

Tugujem

Zbog aprila  boje pepela

Žalim

(Ne za tobom ne za tobom ne)

Za golicavim  leptirima u prsima i materici  je bol

Umiru ostavljeni od tebe

U svetu cveća bez boje

I u mojim pepeljavim pesmama

Ugljenisanim

Od sagorele ženskosti

Tražim poetsku tišinu:

Vek  ćutanja za avetinjsko nebo i stihove

Po minut za moje zvezdane leptire bez broja

I za odbrojane  dane  života  u poetskoj koroti  za mene

Ne zbog tebe  veruj mi

Zaboravila sam te

(Ne) veruj

Kako mi (ne) veruje i ova d(r)amska  pesma

(ni ja njoj) da je komemorativna

Za mrtvu ženu i živu pesnikinju

I tvoju (ne)ugašenu ljubav…

copyright  © Nena Miljanović

LEKSIKON SAVREMENIH PESNIKA IZ REPUBLIKE SRBIJE

LEKSIKON SAVREMENIH PESNIKA IZ REPUBLIKE SRBIJE معجم الشعراء المعاصرين من جمهورية صربيا Književni klub „ GILGAMEŠ“ – Beograd, pristupio je realizaciji projekta pod nazivom: „ LEKSIKON SAVREMENIH PESNIKA IZ REPUBLIKE SRBIJE“ dvojezično na: srpskom, kao i prevod svih pesama na arapskom jeziku. Predstavljanje LEKSIKON SAVREMENIH PESNIKA IZ REPUBLIKE SRBIJE i odabranih autora biće održano u … Настави са читањем “LEKSIKON SAVREMENIH PESNIKA IZ REPUBLIKE SRBIJE”

LEKSIKON SAVREMENIH PESNIKA IZ REPUBLIKE SRBIJE
معجم الشعراء المعاصرين من جمهورية صربيا
Književni klub „ GILGAMEŠ“ – Beograd, pristupio je realizaciji projekta pod nazivom: „ LEKSIKON SAVREMENIH PESNIKA IZ REPUBLIKE SRBIJE“ dvojezično na: srpskom, kao i prevod svih pesama na arapskom jeziku.
Predstavljanje LEKSIKON SAVREMENIH PESNIKA IZ REPUBLIKE SRBIJE i odabranih autora biće održano u Beogradu, o detaljima ćete biti blagovremeno obavešteni.
Treba poslati jednu pesmu, ne dužu od 24 stihova; pesme slati u Wordu, (Times New Roman, font slova 12, prored 1.5) jezik – srpski – latinica, ili ćirilica, razume se, sa karakterestičnim slovima: ć,č,š,ž,đ i. Tema je slobodna.
Pesme moraju biti autorske.
Za originalnost i sadržaj pesama, kao i štamparske greške, Književni klub „ GILGAMEŠ“ – Beograd, ne snosi odgovornost.
Pravo učešća imaju pesnici iz Republike Srbije, i državljani Srbije koji žive van Repulike Srbije bez obzira na starosno doba i mesto prebivališta.
Pesme dostaviti isključivo u elektronskoj formi na adresu:
sabahalzubeidi@yahoo.com
Kotizacija može izvršiti:
Nalog za uplatu
Šifra plaćanja : 189
Valuta : RSD
Iznos : = 1.000,00
Račun primaoca : 265-0000000367550-53 Raiffeisen BANK
Svrha uplate : uplata za leksikon.
Primalac : Sabah Al-Zubeidi
Svi autorski radovi biće objavljeni zajedno sa autorskim radom na srpskom i prevodom na arapski.
Radove potpisati punim imenom i prezimenom, adresom, brojem telefona i elektronskom adresom.
Radove poslati najkasnije od 21.05.2015.g. do 20.06.2015.g. sa naznakom ”za Leksikon ”.
Svima koji ne mogu lično preuzeti svoj primerak, isti biti poslat poštom, s tim da poštarinu plaća primalac.
Molim Vas da radove i kotizaciju pošaljete što pre.
Za sve dodatne informacije obratiti se na imejl :
sabahalzubeidi@yahoo.com
S poštovanjem…
Sabah Al-Zubeidi
Predsednik kluba

КО У ЧУДА ВЕРУЈЕ!? – Миладиновић Сандра

КО У ЧУДА ВЕРУЈЕ!? Ко у чуда верује постају му већа, и чуднија и узбудљивија… Каква је то срећа… кад се пуна врећа наде скотрља ко лавине, кад све звезде са небеса истеку кроз славине…. Кад бродови што лутају пут до луке своје нађу, кад опроштај изненада претрне од страха свађу… Кад границе залутају, а … Настави са читањем “КО У ЧУДА ВЕРУЈЕ!? – Миладиновић Сандра”

1451334974pizapw1408125284

КО У ЧУДА ВЕРУЈЕ!?

Ко у чуда верује
постају му већа,
и чуднија и узбудљивија…
Каква је то срећа…
кад се пуна врећа наде
скотрља ко лавине,
кад све звезде са небеса
истеку кроз славине….
Кад бродови што лутају
пут до луке своје нађу,
кад опроштај изненада
претрне од страха свађу…
Кад границе залутају,
а мостови свуда ничу….
Без речи се сви разумеју
јер причају исту причу….

(с) Миладиновић Сандра

KOLIKO SI SAMO POŽELELA PUTA – Milovan Petrović

Koliko si samo poželela puta da gitaru čuješ u noćima dugim, koliko si puta prozor otvorila poželela da te kao nekad ljubim. Koliko si puta noću me sanjala da pod prozor tvoj sam ponovo došao sa gitarom svojom, kao nekad davno i ponovo našu pesmu zasvirao. Koliko te puta u snu milovala ta muzika nežna … Настави са читањем “KOLIKO SI SAMO POŽELELA PUTA – Milovan Petrović”

Koliko si samo poželela puta
da gitaru čuješ u noćima dugim,
koliko si puta prozor otvorila
poželela da te kao nekad ljubim.

Koliko si puta noću me sanjala
da pod prozor tvoj sam ponovo došao
sa gitarom svojom, kao nekad davno
i ponovo našu pesmu zasvirao.

Koliko te puta u snu milovala
ta muzika nežna sa moje gitare,
koliko si puta proklinjala zore
i mrzela njene, prebogate dare.

Koliko si puta poželela samo,
da gitara moja nikad ne prestane,
da te usne moje kao nekad ljube
i da zora bela nikada ne svane.

Koliko si puta poželela samo…
gitara je davno o klin okačena.
Pod prozorom tvojim ruže procvetale
samo mene, pesme i gitare nema.

Koliko si puta poželela samo
al godine mnoge učiniše svoje,
ostadoše snovi u noćima dugim,
pa te tako i sad, uz gitaru ljubim.

Milovan Petrović

–

CARMINA BALCANICA – Nena Miljanović

  Od rođenja do upokoja bez spokoja Od Kosova do dana današnjeg Raskaljanim drumovima Opankom Pod šajkačom Koračam kroz pamćenje I probijam se kroz (ne)zaborav Porukom: Još me je Na dnu sam zelenog vojničkog sanduka Pod ikonom umotanom u vezen peškir u torbi tkanici na leđima Komad kamenog somuna mi je u njoj i šaka … Настави са читањем “CARMINA BALCANICA – Nena Miljanović”

 

Od rođenja do upokoja bez spokoja
Od Kosova do dana današnjeg
Raskaljanim drumovima
Opankom
Pod šajkačom
Koračam kroz pamćenje
I probijam se kroz (ne)zaborav
Porukom:

Još me je
Na dnu sam zelenog vojničkog sanduka
Pod ikonom umotanom u vezen peškir u torbi tkanici na leđima
Komad kamenog somuna mi je u njoj i šaka soli
I tri koske moje kosovske izbeljene
Čeona
Bedrena
I kičme neslomljene pršljen
Klepeću
Ko klepala crkvena kroz vekove kosti romorom
Ko glasom mojim govore :

Mati
Pamti me starice moja
Ko njive moje što me pamte poginulog
Uveži me iza čela u čvor marame povezače i u čvor materice pod pregačom
U šaku pšeničnog semena me umešaj i razbaci s jeseni po ugaru
Isklijaću s proleća i nicati sa žitima
Sa brašnom
Prosej me kroz sito sećanja i razmesi sa pogačama i pripovedanjima
Hleb dokle sam nasušni dušama
Ima me!

Sestro
Okaj me pokajnice moja
Greh mi je ubijanja na duši
(i mene su ubili grešniji od mene – ja sam bar branio svoje )
Operi me pred Bogom suzama milosrdnim
Izvidaj mi rane po telu i duši bosiljkom i ruzmarinom
U srcu oprostivom
Sej ih i gaji rođena i vodom iz oka zalivaj
Dok ti je suze i dobrote srpske sestrinske
Postojim

Ženo
Kosovko moja ponosna
Rađaj me lepoto
Oživi me začećima i čuvaj porođajima
Doji me i hrani ljubavlju rodna moja
Ne daj da po drugi put umrem od nerodice
I izumrem

Troprste moje
Mojom pesmom Vidovdanskom me pevajte
Videću se i čuti

Živ među mrtvima!
00000000000 (2)

SALVE ZA ZA KIŠU I GOLUBOVE – Nena Miljanović

Stajao si na trgu juče i hranio golubove Okrenut leđima suncu i meni I nisi čuo zaglušujuće bubnjeve (Urođenički tam-tam iza sebe) Tako mi je lupalo srce… Taknula sam  ti prstima rame I o bože To nisi bio ti A zaklela bih se da jesi Imao je tvoje ruke I pokrete I sve…   I … Настави са читањем “SALVE ZA ZA KIŠU I GOLUBOVE – Nena Miljanović”

Stajao si na trgu juče i hranio golubove

Okrenut leđima suncu i meni

I nisi čuo zaglušujuće bubnjeve

(Urođenički tam-tam iza sebe)

Tako mi je lupalo srce…

Taknula sam  ti prstima rame

I o bože

To nisi bio ti

A zaklela bih se da jesi

Imao je tvoje ruke

I pokrete

I sve…

 

I jutros na ulici te sretoh:

Dolazio si mi u susret izbegavajući lokve na pločniku

Lica zaklonjenog kišobranom

Nisam se prevarila

Prepoznala bih ti panterasti hod  na puškomet…

Stotinu plotuna mi je grunulo u prsima

(Počasna salva ponovnom susretu)

Potrčah

I padoh u sebi

Pogođena pogledom  stranca:

Nije bio ti

A bila sam sigurna…

 

Ovo što  sada sediš na ivici kreveta

(Na rubu moga polusna)

I govoriš mi da si tu

Sigurna sam da jesi

Čujem ti glas:

Odbija se eho negdašnjih reči ljubavi

O zidove prazne sobe i mene

I neću da otvorim oči

Niti da proveravam  da li mi se opet samo čini

 

Umreću ako se sada probudim

I rasplineš se  kao magla

Kao juče

I jutros

I kao što ćeš  sutra

Umreću sasvim bez salve stihova

I neću te moći nalaziti bar u sekundnim iluzijama

Među gladnim golubovima

I ispod pocepanih kišobrana

Ni čuti bar u  snu kako mi govoriš

“Spavaj ljubavi

Tu sam

Tu”…