SEDAM NIJANSI VETRA – Nena Miljanović

prolazim te kao lepota poslednjeg poroka gasi se tvoja ljubavnička hrabrost u sitosti sredovečnog braka jenjava tvoja glad za mnom “vetrove prolećne starost umiruje” osećam smiruju ti se misli i krv ne osećaš da stariš u mudrost a već dugo ne zoveš me pet puta na dan i ne budi me telefon tri puta za … Настави са читањем “SEDAM NIJANSI VETRA – Nena Miljanović”

prolazim te
kao lepota poslednjeg poroka
gasi se tvoja ljubavnička hrabrost
u sitosti sredovečnog braka
jenjava tvoja glad za mnom
“vetrove prolećne starost umiruje”
osećam
smiruju ti se misli i krv
ne osećaš
da stariš u mudrost
a već dugo
ne zoveš me pet puta na dan
i ne budi me telefon tri puta za noć
samo da pitaš koje mi je boje pesma danas
i bruji li kao Rapsodija u plavom ljubavlju
ili je crvena kao žar noćašnjeg žestokog sna o nama
odavno
ne javljaš mi se glasom mekim od ljubavi
da mi govoriš o zajedničkom sutra
niti me šapatom hrapavim od strasti
podsećaš na strasti iz juče
običan
javiš se ponekad običnim rečima
hladno
ni da ti zadrhti glas
ni da zadrhtim
hladna
trudim se bar da ne cvokoćem
da ne čuješ
prolazimo
tebi ne treba moja luda ljubav
ni meni ne treba tvoja mudra
prolaziš me
mojoj poeziji
još samo sećanje na tebe treba
onakvog kakav si bio pre sedam godina
i na nijanse ljubavi od pre sedam života
da bih živela ovaj
u kom me prolazi
čak i pisanje pesama o tebi

TAKO JE ZA SVETOG LUKU – Milovan Petrović

Srećna slava svima koji slave Svetog Luku. Kišni oblaci prekriše nebo dani k’o da se vuku, hladan se vetar u kosti zavlači, u jesen za Svetog Luku. Stari se otac u crkvu sprema, slavski se kolač seče, majka mu sprema žito i vino, ni sveću zaboravit neće. Slavska tišina prisutna svugde, crkva se brzo puni, … Настави са читањем “TAKO JE ZA SVETOG LUKU – Milovan Petrović”

Srećna slava svima koji slave Svetog Luku.

Kišni oblaci prekriše nebo
dani k’o da se vuku,
hladan se vetar u kosti zavlači,
u jesen za Svetog Luku.

Stari se otac u crkvu sprema,
slavski se kolač seče,
majka mu sprema žito i vino,
ni sveću zaboravit neće.

Slavska tišina prisutna svugde,
crkva se brzo puni,
njeni zidovi stari i trošni,
lagano malter se kruni.

Ikone svetaca svuda po zidu,
slavski se miris širi,
tamnjan i sveće, vino i žito,
mirom počinje da miri’.

Svak slavski kolač, na sto pred oltar,
pobožno, tiho meće,
zvono se čuje,otac se krsti,
lagano molitva kreće.

Posle molitve kolač se lomi,
proba se med iz saća,
ponovo krsti, kolač uzima,
pa brzo kući vraća.

Gosti su odavno u kuću stigli,
veselo s ocem se zdrave,
nekih dugo nije bilo,
dođu od slave do slave.

Majka je na sto sve već iznela,
sestra kolače stavi,
sveća se pali žito uzima,
sad može da se slavi.

Dok kišne kapi niz prozor liju,
dani ko da se vuku,
otac pobožno ikonu gleda,
tako je za Svetog Luku.

Milovan Petrović (iz zbirke pesama “Sve pesme srca mog”) (C)

MOLITVA (sveti Luka) – Dejan Ivanović

MOLITVA (sv. Luka) (religiozna) Apostol Luka je putovao mnogim krajevima, od Egipta, preko Grčke, čak do Venecije, i po Srbiji. Molitvama lečio, živopisao ikone na daskama, Propovedao Jevanđelja, zapisivao vele. Kao što danas lečimo dušu, knjigama, slikama. Pesmama. Drevni lekari su mogli da kroz dušu, molitvama, telesne bolesti iscele. Molitva je razgovor sa Bogom. Svako … Настави са читањем “MOLITVA (sveti Luka) – Dejan Ivanović”

MOLITVA (sv. Luka)
(religiozna)

Apostol Luka je putovao mnogim krajevima,
od Egipta, preko Grčke, čak do Venecije, i po Srbiji.
Molitvama lečio, živopisao ikone na daskama,
Propovedao Jevanđelja, zapisivao vele.
Kao što danas lečimo dušu, knjigama, slikama.
Pesmama.
Drevni lekari su mogli da kroz dušu, molitvama,
telesne bolesti iscele.

Molitva je razgovor sa Bogom.
Svako na poseban način sa njim razgovara.
Bogu se prenose misli, psihološka stanja
u naše ime: nade, strahovanja, kolebanja, kajanja …

Luku su progonili i ubili idolopoklonici !
Zavideše mu, zlobni, na njegovom znanju.
Danas kao i tada, umne ljude proganjaju sujetni.
Obnevideli od pakosti misle da im otimaju,
čast, moć i ugled, kojeg zapravo nemaju.

Živeli asketski, umrli u mukama postadoše sveci,
što u blizini Boga sede.
Nisu im strani mnogi ljudski jezici,
molitva se svaka na jezik razumljiv Bogu prevede.
Kad sasluša reči, On uputi tajne sile,
da deluju na dušu čoveka, kako bi je očistile.
Često se tanke duhovne niti pokidaju, poruše…
Odatle potiču sve bolesti, iz mračnih dubina duše.

Dejan Ivanović
Baroševac, 30.10.2017.god.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

SUDBINA MUZIKE DUŠE – Slobodan Jevremović

MUZIKU DUŠE, SUDBINO MOJA, ODJEDNOM SI PRESTALA DA MI SVIRAŠ, PA MENE TI UZMI, ALI NJU NEMOJ, NEMOJ SUDBINO NJU DA MI DIRAŠ. (Bgd, 30.okt.2017)

MUZIKU DUŠE, SUDBINO MOJA,
ODJEDNOM SI PRESTALA DA MI SVIRAŠ,
PA MENE TI UZMI, ALI NJU NEMOJ,
NEMOJ SUDBINO NJU DA MI DIRAŠ.

(Bgd, 30.okt.2017)

Smrt kao san

Ne zelim biti trezan,pijan sam jos svoj. Nisam tugom vezan,kad mislim o njoj. Java puni case,masu krila crno bela. Vetrovi nose,prazne limenke i flase, votke i hela. Dunav i Sava se pobedniku smeju, ne haju za vetrove iznad sto veju. Pomislih i ja bih tako,bezbrizan bio. Da je moju Savu,mesec od sunca s’krio. Cekam da … Настави са читањем “Smrt kao san”

Ne zelim biti trezan,pijan sam jos svoj.
Nisam tugom vezan,kad mislim o njoj.
Java puni case,masu krila crno bela.
Vetrovi nose,prazne limenke i flase,
votke i hela.

Dunav i Sava se pobedniku smeju,
ne haju za vetrove iznad sto veju.
Pomislih i ja bih tako,bezbrizan bio.
Da je moju Savu,mesec od sunca s’krio.

Cekam da klone glava,mislim o smrti kao o’snu.
Koliko li traje potshumna slava,
da’l je vecna i verna ko zivot dnu.

Kad ne mogu ljubav da dam,ni vise da odsanjam san.
Stari koraci prate,iako novi je dan.

Kad ne mogu ljubav da dam,niko sam tad.
Voljena podje u hram,
I ja da podjem sam rad.

DILEMA ZA DUGU NOĆ – Nena Miljanović

Između živeti od nadanja I umreti od čekanja Kad me ni zemlja ni misao ne drže I smrt me uzme pod svoje U sumanutim noćnim satima Govorim sebi Učini čekanju kraj Lako je Lakše je dići ruku na sebe nego od tebe Sve je lakše od ovog sporog izumiranja iz ljubavi A onda me žilavi … Настави са читањем “DILEMA ZA DUGU NOĆ – Nena Miljanović”

Između živeti od nadanja
I umreti od čekanja
Kad me ni zemlja ni misao ne drže
I smrt me uzme pod svoje
U sumanutim noćnim satima
Govorim sebi
Učini čekanju kraj
Lako je
Lakše je dići ruku na sebe nego od tebe
Sve je lakše od ovog sporog izumiranja iz ljubavi
A onda me žilavi život žigne nadom
Oglasićeš se možda sutra krikom negdašnje ptice
I vratiti se na mrve izmrzle mene
Mada…
…Jesen je pozna moja i tvoja već
(Pa šta)
I inje pada po kalendarima ljubavi
I po vremenu u kom smo se kasno sreli
(Nikad nije kasno)
Trebalo je u junu života u polju pijanih makova
Ne u jesen kad venu opijati i hrabrost
I lude ptice i istrošeni preljubnici se vraćaju
U bračnih gnezda skloništa
(I šta sad)
U dilemi
Između ubiti sebe ili nadu
Oglasi se opsenarka poezija
Nagovarom da odložim odlazak i sačekam sutrašnje jutro
Sugestivnim stihovima
Uverava me da ćeš se vratiti
Skoro da poverujem da će te doneti dan…
…Duga je noć
Dovoljno duga da me odgovori od smrti
I ubedi u život
U kom su mogući letnji makovi
U snegu u nama

MUZIKA JE OGLEDALO DUŠE -2 – Slobodan Jevremović

                                             ♫ LA MUSíCA ES EL ESPEJO DEL ALMA ♫                                              ♫ MUSIC IS THE MIRROR OF THE SOUL ♫ Poemu radosti slušam u duši, note o tebi još kakva si bila, to boli moje uvek uguši najdraža vila najlepših krila što muziku svira i glasno poje najdivne tonove prekrasne, tvoje, … Настави са читањем “MUZIKA JE OGLEDALO DUŠE -2 – Slobodan Jevremović”

                                             ♫ LA MUSíCA ES EL ESPEJO DEL ALMA ♫
                                             ♫ MUSIC IS THE MIRROR OF THE SOUL ♫

Poemu radosti slušam u duši,
note o tebi još kakva si bila,
to boli moje uvek uguši
najdraža vila najlepših krila
što muziku svira i glasno poje
najdivne tonove prekrasne, tvoje,
te pesme radosti, pesme davnina,
pesme o nama i naših blizina,
tada…

Dolaze tonovi još lepših nota
poema o najlepšoj ljubavi života
pa moram da ležim, moram da snivam,
ogledalo naših daljih blizina,
odsjaj naših bližih daljina,
i srećno te putujem, veoma čekam,
da muziku duše sa tobom slušam
ovu muziku što stalno je nosam
u ostavi duše,
samo za nas…

(Bgd, 29.okt.2017)

 

Čikarić Marija 21.07.1944.g.-27.10.2017.g.

Čikarić Marija rođena 21.07.1944.godine u Šidu. Od rođenja do danas, školovanje i radni vek provela je u Šidu. Udana je, ima dve ćerke i troje unučadi. Oduvek je aktivna u svim kulturnim, prosvetnim, sportskim, humanitarnim i političkim događajima. Od odlaska u penziju počela je da piše pesme. Radi sve što voli i ništa joj nije … Настави са читањем “Čikarić Marija 21.07.1944.g.-27.10.2017.g.”

Čikarić Marija rođena 21.07.1944.godine u Šidu. Od rođenja do danas, školovanje i radni vek provela je u Šidu. Udana je, ima dve ćerke i troje unučadi. Oduvek je aktivna u svim kulturnim, prosvetnim, sportskim, humanitarnim i političkim događajima. Od odlaska u penziju počela je da piše pesme. Radi sve što voli i ništa joj nije teško.
Član književnog kluba Šid-Udruženje pesnika srbije POEZIJASCG,Kruševac.
Preminula 27.10.2017.g.

Ti

Dala bih sve
samo da te vidim
kroz prozor mutnog stakla
Neznam da li sanjam
ili ne prepoznajem likove
Pitam se gde li si sada
kada sama sedim za
ovim istim stolom.
Ispijam lepotu iz male čaše
što mi rumenilo u lice šalje
Sedim i razmišljam
idem dalje.
Da. Sama sedim
i kroz mutno staklo gledam.

Marija Čikarić

Iščekivanja

Sve mi je ravno
sve svejedno
gledam dve prazne čaše
koje su uvek bile pune
dok je ljubavi bilo
Sećanja nebrišu se.
Sedeći danima u iščekivanju
da i druga ruka pruži utjehu
Kako bi želela noćas
da si pored mene
Milovati tvoje vlasi
uz čašu crnog vina
i zvuke violine.

Marija Čikarić

Vino

Crno vino
i lepa žena
zalazak sunca
iznad fruške gore
rumenilo šalje
Krv u meni vrije
vino crno vino
sa žudnjom ga pijem.

Marija Čikarić

Oči

Svake noći sanjam tvoje oči
gde da krenem
gde da kročim
gde da tražim tvoje oči
pogledi se gube
usne žele da te ljube
a tebe nema
Gde si sada
srce moje
samo se tebi nada.
Marija Čikarić

Sećanje

Šetajući gradom
posle 23h
osetih želju da negde sednem
Da, sela sam
u jedan tajnovit kutak
Bilo je naše omiljeno mesto
prostor lepo uređen renoviran
Pogled mi odluta
za onaj sto broj 3.
često smo sedali
i provodili satima za njim
Pogledi oči u oči
kucaj staklenih čaša
ispijali smo crno oporo vino
smejali se, veselili
duboko u noć
dočekivali jutra
uz zvuke starih instrumenata
na uvo tiho violina
i sada se u mom uhu čuje
Maštam sama za stolom
njega nema i
nikad više neće doći
Teške su sada
besane noći.

Marija Čikarić