Добродошли!
Sanjah ti noćas ruke. Hiljadu treptavih leptira golicalo mi je grudi, ko dašak nemirnog prolećnog zefira, o milja li i slasti, o voljenog li tebe, o mlade li mene! O buđenja li bolnog, o tuge li jesenjeg samačkog mira…
Sanjah ti noćas ruke. Hiljadu treptavih leptira
golicalo mi je grudi, ko dašak nemirnog prolećnog zefira,
o milja li i slasti, o voljenog li tebe, o mlade li mene!
O buđenja li bolnog, o tuge li jesenjeg samačkog mira…
Поштовани песници, У припреми за штампу је Часопис за поезију – ПоезијаСРБ, број 18. Часопис за поезију ПоезијаСРБ издаје Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца.
Поштовани песници, У припреми за штампу је Часопис за поезију – ПоезијаСРБ, број 18. Часопис за поезију ПоезијаСРБ издаје Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца.
Настави са читањем “Пошаљите своје песме за Часопис за поезију – ПоезијаСРБ број 18.”
Osjećaš li da… Tetovažu kao kanom na grudima tvojim pravim dahom… Kroz nervaturu latice irisa il krila noćnog leptira polenovim finim prahom… Osjećaš li da… Dok sanjariš i sjećaš se mojeg mirisa, na sami vršak tvoje pupke desne Sa šest hiljada kilometara daljine moj poljubac kao munja, hoće da tresne… Da li… Mazno pomišljaš kako … Настави са читањем “Da li osjećaš N”
Osjećaš li da…
Tetovažu kao kanom
na grudima tvojim
pravim
dahom…
Kroz nervaturu latice irisa
il krila noćnog leptira
polenovim
finim
prahom…
Osjećaš li da…
Dok sanjariš i sjećaš se mojeg mirisa,
na sami vršak tvoje pupke
desne
Sa šest hiljada kilometara daljine
moj poljubac kao munja,
hoće da
tresne…
Da li…
Mazno pomišljaš kako lijevu ostavljam, za vrelog ljeta dane
da zajedno sa tobom cijelom
u moja usta
stane…
Osjećaš li da…
Čitavim tijelom žmarci ti mile,
ti slatki srsi…
A da koža ti je kao od svile
dok moja misao kosu ti mrsi
Osjećaš li da…
Mnogo istine ima sledeća rima
duše su nam iste
kad spojimo čela
jedna silna duša
a dva sitna tjela…
Osjećaš li da…
Strasno žudim,
da svu svoju snagu u te saspem…
Da tiho ludim da ti u krilu, sklupčan
slatko
zaspem…
НОСТАЛГИЈАЦвета полуга маште,ко бресква у марту крај пута.Сви ми, носили смо некад ташне,сад носимо носталгију уместо капута.Бележили смо тада чудне речи,гледали вртлог и били срећни.Страх та сећања хоће сад да спречи,сад разум желиод пропасти да нас чува.Мислили смо можда глупо,били разочарани,тешио нас алкохол…И продали смо све идеале,остао нам само бол.
НОСТАЛГИЈА
Цвета полуга маште,
ко бресква у марту крај пута.
Сви ми, носили смо некад ташне,
сад носимо носталгију уместо капута.
Бележили смо тада чудне речи,
гледали вртлог и били срећни.
Страх та сећања хоће сад да спречи,
сад разум жели
од пропасти да нас чува.
Мислили смо можда глупо,
били разочарани,
тешио нас алкохол…
И продали смо све идеале,
остао нам само бол.
Настави са читањем “НОСТАЛГИЈА – Програм у Клубу КЦК у Крушевцу, 17. 1. 2018. у 18:00”
Suicidalno Odlučila sam da poništim sebe Načinom Kojom se prekraćuje bol od kog se ne ozdravlja Odlučila sam da te zaboravim Biće to poslednjeg dana marta Na godišnjicu Kad se uvećavaju nebo i nada I neću čekati da aprilska samoća uveća jad (April mi je posebno težak zbog ludila trava i misli I našeg intimnog … Настави са читањем “DAN LASTAVICA – Nena Miljanović”
Suicidalno
Odlučila sam da poništim sebe
Načinom
Kojom se prekraćuje bol od kog se ne ozdravlja
Odlučila sam da te zaboravim
Biće to poslednjeg dana marta
Na godišnjicu
Kad se uvećavaju nebo i nada
I neću čekati da aprilska samoća uveća jad
(April mi je posebno težak zbog ludila trava i misli
I našeg intimnog praznika
Zvali smo ga Dan lastavica )
Sačekaću sebe u zasedi
Iza sećanja na tvoju početnu Reč
Koja je ispisala sve moje pesme
I završno ćutanje
Koje ih je poništilo kao lažne monete
Zaboraviću te na jedini mogući način
Samoubistvom sa nekim drugim
Podaću se i ubiti tri mene
Onu lastavičastu s početka
Ovu kukavičiju na kraju
I onu iz budućnosti
Koja bi pisala lažne ljubavne nekom drugome
Pamteći tebe
Zaboraviću te na Dan lastavica
I prestati da postojim…
Izvlačim poslednjih sto evra i ulazim u kafanu. Onomad sam prodao njivu da platim za toplanu. Imam još račune da platim da malo smirim ženu, al’ rešio sam daću pevaljki jer merak nema cenu. Sve za drugog moraš da radiš, da pozajmljuješ pa da se vadiš. Ne žalim se ja ovo,tera me muka. Jer sve … Настави са читањем “Merak – Vlada Ilić”
Izvlačim poslednjih sto evra
i ulazim u kafanu.
Onomad sam prodao njivu
da platim za toplanu.
Imam još račune da platim
da malo smirim ženu,
al’ rešio sam daću pevaljki
jer merak nema cenu.
Sve za drugog moraš da radiš,
da pozajmljuješ pa da se vadiš.
Ne žalim se ja ovo,tera me muka.
Jer sve dok nešto sam ne uradiš,svrab
ne češe tuđa ruka.
(C) Vlada Ilić
SENKE NAD OVIM PROSTORIMA Godine su prolazile i prolazile, dug period modifikovanja svesti ; Misli nisu nadolazile, a ovde se generacije gubile i snalazile skrivale, nalazile po podrumima, u tajnim prolazima, lagumima i ko zna, ko zna već gde ..? Da bi nekoga skoro iz obesti posle mnogo vremena, odjednom počelo da zanima; Gde … Настави са читањем “SENKE NAD OVIM PROSTORIMA – Dejan Ivanović”
SENKE NAD OVIM PROSTORIMA
Godine su prolazile i prolazile,
dug period modifikovanja svesti ;
Misli nisu nadolazile, a ovde
se generacije gubile i snalazile
skrivale, nalazile po podrumima,
u tajnim prolazima, lagumima
i ko zna, ko zna već gde ..?
Da bi nekoga skoro iz obesti
posle mnogo vremena,
odjednom počelo da zanima;
Gde nestaju tragovi i senke,
prizori iz prošlosti nedaleke,
ko ih skriva, na ovim prostorima, gde se gube ..?
Gube … pa se pojave na vidiku,
izrone iz mračne dubine,
podsvesti, najpre u nejasnom obliku.
Onda poprime redom, čudne obrise
dobiju čak i boje, mirise,
patine što se na njima skuplja, prašine
tereta, bremena proteklog vremena ;
Pod kakvim velom se kriju, čuvaju neispričane ,
priče i tajne, šifrom jezika kodnog zaključane ?
Jednom kad se otvore, vidici prostrani, nepristrasni,
kad šapati u tami već ne budu poluglasni,
sadržaji priča zbunjivaće i fascinirati ljude.
Sve naše prašnjave, kolektivne zablude …
Можда је био судбине прст Што док сам звезду на небу чекала, У ноћи Исусов лик видела: Пронађи, рече ми, часни крст. Уснила сам да усред зиме Кроз хладну воду храбро пливам, Христово име док дозивам, У себи певушим познате риме. Будих се, кретох ка вратима, Ал’ угледах у зору Чудесну светлост на прозору И … Настави са читањем “Часни крст – Ивана Зајић”
Можда је био судбине прст
Што док сам звезду на небу чекала,
У ноћи Исусов лик видела:
Пронађи, рече ми, часни крст.
Уснила сам да усред зиме
Кроз хладну воду храбро пливам,
Христово име док дозивам,
У себи певушим познате риме.
Будих се, кретох ка вратима,
Ал’ угледах у зору
Чудесну светлост на прозору
И Христов крст на грудима.
Напољу осетих да ветар дува
И видех кишу како пада,
Сетих се Христовог лика тада,
Његов ме крст дан-данас чува.
Pero moje oštro lako, ne voli te možda svako. Ne vole te al ne hajem, jer kroz tebe ću da trajem. Bujica se reči sliva, a u njima duša pliva. Kako da ih rasporedim, a da nikog ne uvredim. Bogami je teško jako, jer okrznut biće svako. Pa neka se i naljute, nek mi kažu … Настави са читањем “Pero moje – Vlada Ilić”
Pero moje oštro lako,
ne voli te možda svako.
Ne vole te al ne hajem,
jer kroz tebe ću da trajem.
Bujica se reči sliva,
a u njima duša pliva.
Kako da ih rasporedim,
a da nikog ne uvredim.
Bogami je teško jako,
jer okrznut biće svako.
Pa neka se i naljute,
nek mi kažu nek ne ćute.
Jer bolje je reći mi u lice,
ja sam poput ptice rugalice.
(C) Vlada Ilić
Kulturni center Mesopotamija – Beograd, Srbija povodom 8 marta 2018., poziva vas da ušetvujujete u zborniku poezije „ BOŽANSTVENA ŽENA “. Uslovi za učešće su…………………………………………………. 4. Za učešće na zborniku obavezna je kotizacija u iznosu od 500,00 dinara po autoru. ———————————————————————————————————————————– Obzirom da je vlasnik Kulturnog centra Mesopotamija izbrisao moj komentar u vezi raspisanog konkursa, komentar … Настави са читањем “Komentar na konkurs za zbornik poezije „BOŽANSTVENA ŽENA“”