ARHIPELAG – Dejan Ivanović

  Морске немани Ваздух је врео, препун влаге, заоденуо далеке, пусте архипелаге; Прекрили су васцели широки предео, ниски сиви облаци и вулкански пепео … Помахнитале вирове праве полуделе струје, монументалне вртлоге, баш надмоћне; Жироскопи и компаси региструју невиђене олује, вртоглави понор гута све што му се на путу нађе; У далеким координатама нејасних контура, губе … Настави са читањем “ARHIPELAG – Dejan Ivanović”

 

Морске немани

Ваздух је врео, препун влаге,
заоденуо далеке, пусте архипелаге;
Прекрили су васцели широки предео,
ниски сиви облаци и вулкански пепео …

Помахнитале вирове праве полуделе струје,
монументалне вртлоге, баш надмоћне;
Жироскопи и компаси региструју невиђене олује,
вртоглави понор гута све што му се на путу нађе;

У далеким координатама нејасних контура,
губе се, нестају авиони и лађе;
Кроз висине тутње и брује,
громови и муње, звижде мукле небеске оргуље .

Нижу се апстрактни симболи и слике, болни сентименти,
контраверзна стремљења у уму, чулно надахнуће …
Једино се радују гладне морске немани,
весело круже око места несреће.

ВИНО КАО СУДБИНА – Драгојло Јовић

ВИНО КАО СУДБИНА Вино нам је од давнина, Било мелем за невоље, Пред бојеве и ратове, За јунаке и сватове. И сад време друго није, Вино се за здравље пије, И за Славу и за светке, За здрав пород и иметке. Са вином се ране лече, Од љубавних тешких јада, Кад уместо крви тече, Вино … Настави са читањем “ВИНО КАО СУДБИНА – Драгојло Јовић”

ВИНО КАО СУДБИНА

Вино нам је од давнина,
Било мелем за невоље,
Пред бојеве и ратове,
За јунаке и сватове.

И сад време друго није,
Вино се за здравље пије,
И за Славу и за светке,
За здрав пород и иметке.

Са вином се ране лече,
Од љубавних тешких јада,
Кад уместо крви тече,
Вино наших винограда.

На столу ми флаша вина,
Сапутница из младости,
Што ми душу врелу хлади,
Кад останем без радости.

А кад вина буде више,
И од воде и од крви,
Пламте слике из младости,
Враћају ме успомени.

Лете чаше на све стране,
Од вина је све црвено,
А у души љуте ране,
Отворене, разјапљене.

И не жалим винске чаше,
Мојом руком поломљене,
Кад кроз вене вино тече,
Чаше су за једно вече.

Опет сета, опет туга,
Жал за прошлим не нестаје,
Од живота још остаде,
Да се с вином не престаје.

А кад душа спас пронађе,
У чашама рујног вина,
Ето спаса за све јаде,
Ето вина, ето мене.

(C) Драгојло Јовић

Reka…

Zelela bih biti poput reke, brze i silovite vodene mase, koja, kada zaprece je branom, ne ocajava i ne roni suze u jezero. Koja ne napusta svoje korito kada joj preseku tok i ne izliva se kako bi svojim ocajem potopila sve oko sebe… Zelala bih biti poput reke sto se probija kroz prepreke, koja … Настави са читањем “Reka…”

Zelela bih biti poput reke,
brze i silovite vodene mase,
koja, kada zaprece je branom,
ne ocajava i ne roni suze u jezero.

Koja ne napusta svoje korito
kada joj preseku tok
i ne izliva se
kako bi svojim ocajem
potopila sve oko sebe…

Zelala bih biti poput reke
sto se probija kroz prepreke,
koja upornim rastvaranjem
na kraju srusi branu
i oslobodi sve svoje snove
godinama akumulirane…

Takvo nesto najmekse na svetu,
kao sto je vode dodir,
moze potopiti i razoriti,
bas sve…

Nevino nezna,
a opet, okrutno silovita.

Reka…

Njena priroda je i u nama samima.

Dopustam da me osnazi njena matica.

Osecam reku u sebi…

STIH ZA TRN -Nena Miljanović

(za 8.mart) Ne poklanjaj mi ružu danas Ako ti ruža nisam svaki dan I kad te trnjem svađa bodem I nisam ti nežna Isti sam miris koji te jednom opio I ti si meni snaga I kad si nesiguran u sebe i slab Verujem u tebe i tu sam Svaki moj dan Moj si Muškarac … Настави са читањем “STIH ZA TRN -Nena Miljanović”

(za 8.mart)

Ne poklanjaj mi ružu danas
Ako ti ruža nisam svaki dan
I kad te trnjem svađa bodem
I nisam ti nežna
Isti sam miris koji te jednom opio
I ti si meni snaga
I kad si nesiguran u sebe i slab
Verujem u tebe i tu sam
Svaki moj dan
Moj si Muškarac velikim slovom
I ne treba mi poseban datum da mi to budeš
Neka ne treba ni tebi
Nikad
Neka ti nisam kraljica od jedan dan kojoj se klanjaš
Neka sam ti uvek i samo Žena koju kuneš i voliš
Trnata i opojna bez koje ne možeš
I koja ne ume bez tebe
Tvoja
SVOJA

 

Molim Te

Znaš, teško je živjeti i nositi plašt od mrazeva i lice od kamena, teško je biti nijem dok vrisak para grud i hladan biti dok vatrom ključa krv. Meni nije gluma zanat i nije mi zloba sestra niti mi je bezobrazluk brat i licemjerje mi nije srednje ime. Zamisli onda, ili pokušaj bar koliko li … Настави са читањем “Molim Te”

Znaš, teško je živjeti i nositi
plašt od mrazeva i lice od kamena,
teško je biti nijem dok vrisak para grud
i hladan biti dok vatrom ključa krv.

Meni nije gluma zanat
i nije mi zloba sestra
niti mi je bezobrazluk brat
i licemjerje mi nije srednje ime.

Zamisli onda, ili pokušaj bar
koliko li je teško ostati dalek blizinama
i leden toplinama
i rezervisan prema svim svojim dubinama.

Ne možeš znam, ni kada bi htio, a nećeš
i s toga moram pokušati opet
ono što nije pomagalo nikad,
moram da te zamolim, ne traži me više nikad.

Smrt je tako blagoslovena
kad život postane čemra i jad
umiranje nije ništa
spram umiranja svaki dan.

Znaš li koliko snage treba
krhkom biću da nosi teret titana
možeš li da zamisliš kako je sam
proživjeti rat i mir sopstvenog bila.

Ne znaš, jer da znaš, ili da te barem briga
ne bi dirao popucale šavove rana
niti bi soli sipao na krvave tragove
kad već melema nema u tvojim rukama.

Ne zamjeram ti ni to više
odavno nemam ni izvinjenja ni opravdanja
odavno te pustih tuđini i strancima
samo te još jednom molim, pusti da zaboravim.

Ne traži lijeka tamo gdje si rane zagadio
niti svježe vode s otrovana izvora
niti Sunca ne traži tamo
gdje se magla sumnje nastanila.

Čovjek sam samo, slab, nejak, grješan
bitke svoje volim sama da bijem
ali tebe, tebe u sebi nikad nisam i nikad neću
s uspjehom mogći da ubijem.

Zato, još jednom te molim
ne pokušavaj više saznati
koliko je čega ostalo u meni
ima li te još u ovoj ženi.

Ostani na svojoj strani svijeta
ne zovi, ne traži, ne pitaj
od mene čuti više nikad nećeš
ni lijepo ni loše, ni o bolu ni o sreći.

Ne traži me više, nikad.
Ne postojim. Nema me. Nisam.
Ni žena ni sudbina, ni prijatelj ni rodbina.
Niko. Nikad. Oduvijek, sad i za navijek.

© Nevenka Savić Alispahić

PEHARNIK (EROTIKON)-Nena Miljanović

  Pogledima Pališ vatre po naježenoj koži Od nožnih prstiju do vrha temena Gorim Do kosti Prodiru ti plamičci zenica Omekle Ovijaju se oko tebe bedrene i šire karlične U susret Izvija se kičma u podatni luk U požaru Topi se poslednjeg stida led U gustu kap Sva sam stala Kapljem ti U mlazu Tečeš … Настави са читањем “PEHARNIK (EROTIKON)-Nena Miljanović”

 

Pogledima
Pališ vatre po naježenoj koži
Od nožnih prstiju do vrha temena
Gorim
Do kosti
Prodiru ti plamičci zenica
Omekle
Ovijaju se oko tebe bedrene i šire karlične
U susret
Izvija se kičma u podatni luk
U požaru
Topi se poslednjeg stida led
U gustu kap
Sva sam stala
Kapljem ti
U mlazu
Tečeš mi
Peharnik
Do ruba
Nalij mi sobom crveni pehar bez dna
Prepuni
Ispiće
Kraljica
Sobarica
Žedna žena
Kralj si joj i sluga noćas u snu
Veličanstven i prost
Kao nekad
Dogoreo
Izgoreloj

ONA – Jovana Damjanović

ONA Ona je tako nestvarna, Moje lično parče svemira Izmedju korica knjiga dosad se skrivala Istovremeno drska i nevina Ona je tako čudesna, Kad bi se smejala ili čak ljutila Svakog dana sve čudesnija Namirisana dozom opojnog ludila. Ona je tako predivna, I zakleo sam se, ostvariću joj snove O, kako divna je kada spava … Настави са читањем “ONA – Jovana Damjanović”

ONA

Ona je tako nestvarna,
Moje lično parče svemira
Izmedju korica knjiga dosad se skrivala
Istovremeno drska i nevina

Ona je tako čudesna,
Kad bi se smejala ili čak ljutila
Svakog dana sve čudesnija
Namirisana dozom opojnog ludila.

Ona je tako predivna,
I zakleo sam se, ostvariću joj snove
O, kako divna je kada spava mi na grudima
I plovi sa mnom daleko odavde, osvaja horizonte nove

Ona je tako bezbrižna,
Istinski sanjar dok god svet traje
Uvek misteriozna, neukrotiva i nemirna
Iskra u oku,koja snagu mi daje.

(C) Jovana Damjanović

Ut parachute-Mila Jašović

Nema romantike u ovom dvoboju čula To samo moje razlike O tvoje udaraju Sitnice odaju ljude Predznaci koji govore umesto nas Jer se ne uklapam u parčad slagalice Koja ti život znači Kad nam se planete ne podudaraju Tvoje jutrenje počinje Sa mojim pohodom na košmare Gde čas letim padobranom Pa propadam kroz zvuke Ništa … Настави са читањем “Ut parachute-Mila Jašović”

Nema romantike u ovom dvoboju čula
To samo moje razlike
O tvoje udaraju
Sitnice odaju ljude
Predznaci koji govore umesto nas
Jer se ne uklapam u parčad slagalice
Koja ti život znači
Kad nam se planete ne podudaraju
Tvoje jutrenje počinje
Sa mojim pohodom na košmare
Gde čas letim padobranom
Pa propadam kroz zvuke
Ništa nam se ne slaže
Svečane košulje sa pačvork maramom
Za sve prilike
Peščane plaže i mraz
Tvoj odraz u izlogu
Mojoj silueti u snegu
Ne odgovara
Ni kad mi čestitaš rođendan
Na dan kad sam život udahnula
A ja ga slavim
Na noć koju sam preživela
Baš nam se ne slažu
Odmereni zalogaji čiste egzotike
U atmosferi bez dima
Sa sendvičima od tunjevine
Na hiljadu i nešto metara visine
Iznad mora
Ni pored kamina pod svećama
Ples
Dok Peta Betovenova klizi po zidovima
Sa tišinom pod zvezdama
Na minus petnaest
Negde na kraju sveta
Ni moje gitare u nekom kupeu u noći
Kad sećanja drobe miris šina u nozdrvama
Sa tvojim Šubertom na CD-u
Iskonski nemiri
Sa mirom ove sobe
Tako pripijen za sigurnost tla
Nikada nećeš pomerati granice
Na ovom letu ne postoje stanice
Pa uzmi padobran iz mog sna
I skoči!

Oči sjajne – Nenad Stojadinović

Tvojih očiju sjaj,je poput vetra. Ide u širinu. Poput zraka Sunca putuje daleko daleko i duboko. Tvojih očiju sjaj pogadja srce moje, te ga rani. Pa krvari, kap po kap. Do poslednje kapi. I kad krvi više nema, u njemu ostaće TVOJIH OČIJU SJAJ

Tvojih očiju sjaj,je poput vetra. Ide u širinu. Poput zraka Sunca putuje daleko daleko i duboko. Tvojih očiju sjaj pogadja srce moje, te ga rani. Pa krvari, kap po kap. Do poslednje kapi. I kad krvi više nema, u njemu ostaće TVOJIH OČIJU SJAJ