POUKE I MUDROSTI SVETIH OTACA-Miroslav Krnjeta

Ko mrzi druge,taj muči i tiraniše sam sebe.

Sv.Jovan Kronštatski

Ne dozvolite zlu oko vas da probudi zlo u vama.
Patrijarh Pavle

Jedan dobar razgovor je srebro,no ćutanje je čisto zlato.
Sv.Jefrem Sirin

Koren svih grehova je samoljublje.
Sv.Teofan Zatvornik

Lepota duše ima tu osobinu,da je i u starosti mnogi vole,jer nikada ne vene i stalno cveta.
Sv.Jovan Zlatousti

Sve prolazi,sve iščezava,i ništa nam u onaj čas neće doneti koristi,
osim dobrih dela,koja imamo ovde.
Sv.Jefrem Sirin

Niko bez iskušenja ne može ući u carstvo nebesko,
da nema iskušenja niko se ne bi spasao.
Sv.Antonije Veliki

Ko tvrdi da je sve slučajno,taj se odriče postojanja Boga.
Sv.Jefrem Sirin

Lakše je umovati,nego se moliti i paziti na sebe.
Episkop Teofan

Ko nije stradao od požara u sebi,taj će zajaukati kad mu ljudi
prst sprže.                                                                                   Sv.Nikolaj Srbski

Nismo birali ni zemlju gde ćemo se roditi,ni narod u kome
ćemo se roditi ni vreme u kojem ćemo se roditi,
ali biramo jedno-da li ćemo biti ljudi ili neljudi.
Patrijarh Pavle

Ne treba se bojati spoljašnjeg neprijatelja,
neprijatelj naš je sadržan u nama samima.
Sv.Jovan Kasijan

Pazi na sebe,jer mnogi su usled prekomerne nepažnje
pali u velike i neizlečive bolesti,ne znajući čak ni da su bolesni.
Sv.Vasilije Veliki

Bez Boga se može imati i nauka i kultura i umetnost
i novac,no mir duševni nikad.
Sv.Nikolaj Žički

Kad vidimo čoveka koji je i pored toga što ima sve,
napet,zabrinut i tužan,znajmo da mu nedostaje Bog.
Sv.Starac Pajsije Svetogorac

Svako od nas treba da u ličnosti drugog čoveka
vidi lice Božje,lice svoga brata i večnog sabrata.
Patrijarh Pavle

Slavoljublje je duševna bolest,lukava strast.
Prep.Jefrem Sirin

Jednostavnost je čovekovo najveće dobro i vrlina.
Sv.Jovan Kronštatski

LJudima je sujeta velika prepreka ka vrlini,prazna slava grabi proste,
a koji ište praznu slavu iznutra je ispražnjen od svake vrline.
Sv.Grigorije Bogoslov

Ostavite dete njegovim nevinim igrama,jer se on tako
zabavlja sa svojim anđelom čuvarom.
Sv.Serafim Sarovski

Boga ne možemo obmanuti.
Sv.Jovan Zlatousti

Žalost je crv srca,ko je pobedio strasti pobedio je žalost,
ko je prezreo svet,uvek je veseo.
Sv.Serafim Sarovski

Srce je hladno kad je rasejano.
Otac Tadej

Najbolje poznaje sebe onaj ko za sebe misli da je ništa.
Sv.Jovan Zlatousti

Ništa ne čini srce tako skrušenim i dušu smirenom
kao razborita samoća i potpuno ćutanje.
Sv.Grigorije Sinait

Greh potiče od toga što ljudi hoće da budu mudriji od zakona božjih.
Sv.Jovan zlatousti

Nema teže stvari no objašnjavati duhovne stvari ljudima
koji telesno misle i rade.
Sv.Nikolaj Srbski

Ništa nije bolje,nego spoznati svoju nemoć I neznanje,
i ništa nije gore,nego ne razumeti to.
Sv.Petar Damaskin

Koliko je nedokučiva snaga i moć božija,
toliko je nedokučivo i delovanje njegovo.
Sv.Antonije Veliki

Posle razgovora često sam se kajao,a posle ćutanja nikada.
Ava Arsenije

Gordost je krajnja beda duše koja u svome pomračenju misli da je bogata.
Sv.Jovan Lestvičnik

Kada bi bilo korisno znati budućnost,onda to Bog
ne bi sakrio od nas.
Sv.Jovan Zlatousti

Svako dobro delo je plod ljubavi.
Sv.Jovan Zlatousti

Veliko bogatstvo otkriva siromaštinu.Što veće bogatstvo sabirate,
to ste žalosniji,bogatstvo nije život,bogatstvo je samo podupirač
ovog kratkovremenog zemaljskog života.
Sv.Vladika Nikolaj Velimirović

U ophođenju sa ljudima treba biti blag,krotak,popustljiv.
Otac Tadej

Bog grešnika čeka na pokajanje sve do smrti.
Prep.Simeon Dajbabski

Pokajanje je izmena života,okretanje prema apsolutnom dobru,
ostavljanje onoga što je negativno.
Otac Tadej

Kad bismo bili smireni,Gospod bi nam po svojoj ljubavi sve pokazao i otkrio
sve tajne,ali naša nesreća je u tome što nismo ponizni,već se gordimo i hvalimo
svakom sitnicom,i tako mučimo i sebe i druge.
Starac Siluan

Već od sada počinje večni život,ali za neke od sada počinje večna muka.
Starac siluan

Kada Gospod zavoli neku dušu on joj daje da ne misli samo na sebe,
nego da se brine za ljude i da se sa suzama moli za njih.
Starac Siluan

Ako zlo misliš o ljudima,znači da zao duh živi u tebi i kuša te da zlo misliš o drugima.
Starac Siluan

Čovek koji čini dobro,tim je korak bliži Gospodu,
a onaj koji čini zlo,ide korak unazad.
celoga života mi se penjemo i spuštamo.Živite na način
koji bi vas uvek približavao Bogu.
Sv.Starac Gavrilo Gruzijski

Ako ti nekoga kažnjavaš i pri tome te gnev pokreće,
ti si se strasti predao,jer ti nikoga ne spasavaš I gubiš sebe samog.
Sv.Makarije Veliki

Siđi u svoje srce i naći ćeš u njemu lestvicu za penjanje u carstvo božije.
Prep.Isak Sirijski

Kao što skrivaš od ljudi svoje grehe,tako od njih sakrivaj i svoje napore.
Sv.Makarije Veliki

Kao što se zlato očišćuje u ognju,tako i velike žalosti,
očišćuju,oživotvoravaju,utvrđuju,ozdravljaju dušu.
Sv.Josif Petrogradski

Na podsmeh odgovori smehom.
Vladika Nikolaj Velimirović

Podelom se ne dolazi do mira niti kavgom do sreće.
Vladika Nikolaj Velimirović

Čoveka spasava ili gubi u ovome životu njegova ljubav.
Vladika Nikolaj Velimirović

LJudi koji ne mogu vladati svojim srcem još manje mogu vladati svojim jezikom.
LJudi koji ne mogu zavesti mir u srcu svome još manje mogu zavesti mir u državi.
LJudi koji ne mogu učestvovati u tuđem bolu još manje mogu učestvovati u tuđoj radosti.
Vladika Nikolaj Velimirović

LJubav je oganj koji sagoreva egoizam i osvetljava dušu  da bi se
u njoj moglo videti slobodno,večno biće.
Vladika Nikolaj Velimirović

LJubav prema roditeljima to je glavna i osnovna škola ljubavi.
Bez te škole ne ide se dalje.
Vladika Nikolaj Velimirović

ПоезијаСРБ – ФЕСТИВАЛ БАЛОНА 2019

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ узело је активно учешће на Фестивалу балона 2019 на Багдали. Песници: Дејан Петровић Кенац, Љубодраг Обрадовић, Мирослав Мића Живановић, Данијела Јевремовић, Драган Тодосијевић, Богдан Јевтић и Светлана Ђурђевић говорили су своју поезију на овој изузетној манифестацији на централној бини на Багдали 4. 8. 2019. године у оквиру програма планираног за тај дан. У музичком делу програма наступила је Сања Ивановић. У наствку програма гледаоци су имали прилику да гледају представу за децу Драгана Маринковића Маринка, а у главном делу концерте: групе Миленијум и Хари Мата Хари… Погледајте слике и видео и видећете да се може летети и на стиховима…

ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО

Ново је доба,
све се тако брзо мења!
Зашто и ти полетео не би?
Тај рулет, црно или црвено,
окреће се и у теби.

Срце своје, зато осети.
Ту искру за животом новим, запали!
Нек балон одмах полети
у неки виртуелни свет мали.

Настави са читањем “ПоезијаСРБ – ФЕСТИВАЛ БАЛОНА 2019”

УБИЈАЊЕ СВЕТЛОСТИ – Андреја Ђ. Врањеш


УБИЈАЊЕ СВЕТЛОСТИ – колумна

Када су руски тенкисти  пред крај Другог светског рата обнављали латински верујући да наступа време нове Ренесансе, када су у разрушеном Берлину Немачкој деци делили чоколаду, многи су тада помислили да је мржњи одзвонило, нико  није размишљао да ће се пред крај тог истог века десити поновно  бомбардовање Београда. Авенију Унтер ден Линден и Бакингемску палату нису надлетале гвоздене суперсоничне  птице, нити су  деца фигуративно западно од савести, убијана на ношама, па ипак од тих и таквих свирепости су били аболирани млади пилоти најснажније војне силе овог нам како кажу мондијалисти модерног доба софисцитарне технике а ја бих додао и мржње, који су по радном задатку одлетели далеко од својих домова из  светлих  градова, раскалашног живота, препуног хедонизма као начина размишљања не само провода , отишли или ти одлетели свеједно је од своје уснуле дечице и  изљубљених дама, сањивих погледа, кокетне, које су их чекале усхићено као да долазе са далеких  путовања  егзотичног истока или југа, доносећи им скупоцене поклоне ,а они отишли мало  да просипају бомбе, као да смрт није ништа, да  разарају   туђа  детињства, понављам  поново у  истом веку. Као и  њихови дедови  они  охоли и пусти  наставише са убијањем   малог народа који је  крив што је жив , са којим то  правом?  Нажалост западни човек се непрестано представља и хвали високом „над „културом, са друге стране понаша се објективно супротно ,показујући целој планети кроз векове како убијати децу и није неки злочин, али чију, своју сигурно не? Каква хипокризија, какав антихуманизам, какав неморал.

Сигурно је да не размишљам  по принципу талиона, око за око, зуб за зуб, не припадам народу који се икада светио,  мој  народ зна да се свети једино себи, врло ревносно, показао је ту ступидну склоност много пута у историји а претрпео је од делова других  народа погроме,какве цивилизација није упамтила, жалосно је убијати  и гњиде. Али  ето се  у овом обраћању питам, мислим да имам  и  право како то да тај и такав „цивилизовани“ европски човек може говорити супериорно о  Сикстинској капели, Тицијану, Родену, Гогену, како кад руши моју Милешеву. Кад  после шездесет година на крају 20. века убија нејач и старце на истој оној  Петровачкој цести, када плодне њиве семберске равнице засипа врелом гвозденом мржњом, или када изнад Манастира ШИШАТОВАЦ тапији српске културе и духовности у којем је и велики Тесла добио духовни замајац истреса незасићени уранијум? И није се и даље на жалост  одмакао од визије о ибер меншу и непоћудним расама.Немојте нас  само ви  учити реду, култури, нисте тај формат,цинично је да не кажем умоболно. Стари смо ми шампиони бола.  И немојте нама о Вивалдију, Бетовену, они су велики за цео свет, Модиљанију, Гоји, Пикасу, скоро сваки наш град је по једна ГЕРНИКА, оставите се Шилера, Кафке, Бодлера, ви који сте по моме народу сејали и сејете цвеће злочина.“ Народ је овај умирати свико у смрти својој да нађе лијека.“  „Све тече,све се мења“речи су које  је  у своје  доба,доба светлости изрекао Хераклит. Ја кажем, моја маленкост:“ Господо западњаци и није вам баш све у шаци, било би нормално да нам не држите лекције, послушајте Старогрчког  философа.

Промените се због вас, време је,  ако нисте реизистентни  на срамоту.

Настави са читањем “УБИЈАЊЕ СВЕТЛОСТИ – Андреја Ђ. Врањеш”

ЉУДИ НЕ ВОЛЕ УСПЕХЕ ДРУГИХ – Андреја Ђ. Врањеш


ИСКРЕ:

ЉУДИ НЕ ВОЛЕ УСПЕХЕ ДРУГИХ!

ПЕСМЕ  ИЗ ЗБИРКЕ (СУНЦОКРЕТ КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО ЗВЕЗДЕ.)

 

ОНА И ОН 

другарици др. Сањи Монтиљо

Растали се на обали мора,
она је остала да сунча тугу,
он је отишао у смеру изласка истине.
Настави са читањем “ЉУДИ НЕ ВОЛЕ УСПЕХЕ ДРУГИХ – Андреја Ђ. Врањеш”

ДРАМАТУРГ … – Андреја Ђ. Врањеш

ДРАМАТУРГ

Дошао је у позориште једног уранилог пролећа, када је небо изнад Сарајева највише азурно, Сарајево најлепше, када се чини да се сва свeтлост васељене спустила на улице овога града,људе чак и на успомене. Дошао је у град спој конфесија, нацијa, обичаја и много чега невиђеног. Задржао се кратко, тако је чинио где год је стизао. Остајао је онолико колико представа сценски живи, онда би одлазио у неки други већи или мањи град, веровао је да ће тако протећи и живот, јер док има градова и представа, све је у некој колотечини, ритму. А живот преварант пропири као ветар брзином . Када у неким годинама сачекају ненадано и хитро старост са њом и болест, када се однекуд туга привуче, схватимо колико је човек трошан, па ипак понекад претерано раздраган. Представе су се низале као градови које је остављао. Отмен, наглашено мисаон, умерено жовијалан, не истражен за женски свет, био је неисцрпна тема међу дамама, чекале су у вечерњим сатима испред позоришта да га угледају,тражиле аутограм не би ли га дотакле, виделе тај осмех. Опсесија, нису могле да га се ослободе ни када је отишао, као потреба, као каква овисност, виртуелна игрица коју заволе деца па после не могу да се одвоје. Само он није био виртуелан него потпуно стваран,  најлепше могуће истинит.

Није марио за жене што је чудило, имао је говорило се неостварену студентску љубав, остао је веран прошлости, зарекао се да су жене за њега само искуствена истина, али њој се враћао не као искуству, него као скривеној тајни, враћао у својим тишинама, када се присећао, када би славио прошлост.

Волео је трагати у послу, драматургија је вечито трагање. После година трагалачког по театрима Европе дошао је за Сунцем у Краков,  једне сушне јесени без киша, да у њему и остане , можда је све била слутња, можда. Кад је представа ушла у репертоар, када је започела из себе лепотом да се храни означила је крај узвишеном живљењу, племенитом живoту, престанак драматуршког рада, човека рођеног да цео свет дарује лепотом јединственог у профаном, пролазном. Све је код њега било чудно од живота до смрти. Умро је на премијери представе у коју је унео као увек целога себе, помно пропратио сваки детаљ, сваки глумачки покрет,сваки глас. Медицинска експертиза је као узрок смрти навела инфаркт миокарда, пронашао га је кукавица на месту његове најтананије љубави, у позоришту, у замаху стваралачке светлости, у четрдесетој години путовања кроз нешто што се борба зове. Кад човек умре увек је млад , подсвесна жеља оних који и даље живе да остану вечни. Међутим он је доиста био млад , млад за губитак трајања. За њега је на несрећу све прерано стало, мисао,време покрет. “Свака смрт је по једна пропаст света“. Никада више он неће путовати временом, никада радити оно што је највише волео и још много тога никада, најсуморније неће бити њега. Није рекао одакле је, ко је у ствари, говорио је француски, певао на Шпанском, љутио се на Талијанском, волео на Руском, није имао народност, није му трбала био је светски и свој. Волео је слободу у свим облицима, неговао радост стварања, све су се врлине у њему среле откривајући се у тајни професије. На нахткасни су пронашли холандски пасош, Пољак пореклом. Необично је да га је смрт стигла у земљи предака, много је необичног у његовом отварању себе, у тихом животу ограђеном лепотом, можда је и ова прича о њему због њега необична, можда?


ПЕСМА НОВА
Настави са читањем “ДРАМАТУРГ … – Андреја Ђ. Врањеш”

KRENI HRABRO-Miroslav Krnjeta

Živi čoveče samo živi
svetlo dolazi iznutra
oseti danas
ne čekaj sutra.

Ostavi juče,ostavi sutra,
kreni sada,
sada ti se dešava život
pobedi sumnje,nesigurnost,strah,
porazi tog tamničara gada
sruši barijere preskoči taj plot.

Ne lomi glavu o budućnosti
ne znaš šta te čeka,
ne živi stalno u prošlosti
ostaćeš tamo doveka,
kreni napred ka sadašnjosti.

Život je poput lista
ne traći dragoceno vreme,
veruj u sebe budi avanturista
kreni napred ne čekaj promene.

Niko ne zna šta je sutra
poleti na krilima vetra,
kreni hrabro u polja nova
ne zaustavljaj se leti nadahnuto
srcem pustolova.

Kako ćeš izaći iz mraka
bez jednog običnog koraka,
kako ćeš pobediti parališući strah
ako ne kreneš srcem na planine
penjanjem ne izgubiš dah.

Ne dozvoli drugima da ti sudbinom zvone
ne slušaj one koji stoje,
ti si gospodar svoje vasione
pusti savetnike neka čekaju i dane broje.

Ako padneš ustani otresi prašinu
ne očajavaj nastavi dalje,
puzeći se penji na planine
kad dodirneš vrh nestaće strah
pobedićeš život i videti vrline.

Napravi taj jedan korak
ne dozvoli život da ti bude gorak,
zaboravi strahove i prošle poraze
čekaju te nove neistražene oaze.

ДУША ТРОМОРАВЉА 2019

Слике на Фејсбуку

На месту где се састају Јужна и Западна Морава и чине Велику Мораву, највећу домаћу реку, 28.07.2019. године МО СПС-а Сталаћ у сарадњи са ОО СПС-а Ћићевац, Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и КК Душан Матић из Ћуприје, а поводом јулских празника и 29-ог рођендана СПС-а, организовао је по трећи пут Поетско-музичку манифестацију „Душа Троморавља“.

Ове године су по други пут изабрани и најбољи песник и песникиња троморавља. ПЕСНИКИЊА ТРОМОРАВЉА је Мирослава Смиљанић из Сталаћа, члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца, а ПЕСНИК ТРОМОРАВЉА је Борисав Бора Благојевић, члан КК Душан Матић из Ћуприје. Такође по први пут су ове године додељене још три награде и то: Топуз Војводе Пријезде – добио Златомир Јовановић – песник из Београда, Кондир госпође Јелице – добила Милка Ижогин- песникиња из Ћуприје и Повељу Моравске тајне – добио Сабах Ал Зубеиди – песник из Ирака. Жири који је ове године имао тај тежак задатак да у мору одличних песника одабере најбоље радио је у саставу: Боривоје Видојковић, Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић и Хранимир Милојковић.


ПЕСНИК ТРОМОРАВЉА је Борисав Бора Благојевић, члан КК Душан Матић из Ћуприје,
а ПЕСНИКИЊА ТРОМОРАВЉА је Мирослава Смиљанић из Сталаћа, члан
Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца

Такође по први пут су ове године додељене још три награде и то: Топуз Војводе Пријезде – добио Златомир Јовановић – песник из Београда, Кондир госпође Јелице – добила Милка Ижогин- песникиња из Ћуприје и Повељу Моравске тајне – добио Сабах Ал Зубеиди – песник из Ирака. ПЕСНИК ТРОМОРАВЉА је Борисав Бора Благојевић, члан КК Душан Матић из Ћуприје, а ПЕСНИКИЊА ТРОМОРАВЉА је Мирослава Смиљанић из Сталаћа, члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца


Програм је осмислио, организовао и водио књижевник Боривоје Бора Видојковић
– председник ОО СПС Ћићевац

Прочитајте чланак до краја

РАЗВОД – Мирослав Мића Живановић


РАЗВОД

Далеко су дани меденог месеца
и године снова, маштања о срећи,
када смо искрено, волели ко деца
и бирали шта ћемо једно другом рећи.

Шта нас је довело до овог тренутка?
Јесу ли године, ко ветрови силни,
протерале љубав из задњега кутка,
а ми ко без душе, постали дебилни?

Ноћас, на све стране, летеће без реда
отровне стрелице горчине и једа.
Као из заседе, вребаће нас мане,
свих ових година некако скриване.

Ко легије страшне, свако из свог рова,
целе ћемо ноћи јуришати снажно.
Брисати године испод овог крова,
као да нам баш ништа није било важно.

И до зоре стићи до једнога циља
да једно другоме ископамо очи
и да уништимо све трагове миља
ко да једно другом никад нисмо били
скровиште и кутак и звезда водиља.

Пуцаће окови, кидати ланци
и коначно, ево, срушити тамница
у којој смо силом живели ко странци,
под маскама што нам прикривају лица.

Убићемо тако ону слатку ћутњу,
из које су риме летеле до звезда.
Као опчињени прослављати смутњу,
која нас безумно оставља без гнезда.
Настави са читањем “РАЗВОД – Мирослав Мића Живановић”

ПЕСМЕ ИЗ НЕОБЈАВЉЕНЕ ЗБИРКЕ (СВИ ПРАВЦИ ВОДЕ У БОЛ) … – Андреја Ђ. врањеш

ПЕСМЕ ИЗ НЕОБЈАВЉЕНЕ ЗБИРКЕ ( СВИ ПРАВЦИ ВОДЕ У БОЛ )

ДИВЉЕ ГУСКЕ

Гласне најављују студи,
неке не долете до краја почетка,
очи их срећу на длану висина,
у поретку знака,
изнад Сунца тмина.

РОДА

Додир далеких међа,
крилата прича дана,
сањају је куће северно од лета,
јутра троши у тихој слободи,
вечно тражећ исто,
по заспалој води.

БЕЗ  ИМЕНА

Заборавио чежње далеке,
нису га дидиривале светиње,
заобишао туге старачке,
с њима и сузе детиње.

Животом разноси преваре,
без светости година,
остао је без себе,
остао без имена.

ЗАЖМУРИ

Ако ме будеш срела,
не застајкуј мислима,
запећеш сећањем,
заболеће те радост,
па ти се о недај Боже десити може,
да заридаш сновима.

ИЗВАН СЦЕНЕ

У самоћи песник и мисао,
камена судбина а срце меко,
лепоту стихова чека,
радост остала тамо далеко.

С вином заједно троши тмину,
пише песму о лепоти жене,
мотре га зидови бели,
живот потрошен изван сцене.

Јутро кроз окно поглед сели,
од поља неба део да има,
он ко  по облацима да хода белим,
висине модре грли са њима.
Настави са читањем “ПЕСМЕ ИЗ НЕОБЈАВЉЕНЕ ЗБИРКЕ (СВИ ПРАВЦИ ВОДЕ У БОЛ) … – Андреја Ђ. врањеш”

GOSPODARI SVETA-Miroslav Krnjeta

Da vas nema gospodari sile
kakve bi ljubavi u svetu bile,
do moći hira vam je stalo
ne vidite koliko je glava palo.
Terate u rudnike umorne,tužne,
da za vaše dvorce rade
ostavljate ih gladne i dužne.
Igrate se gospodara rata
sejete smrt ispred svih vrata.
Nemate vere u ništa
ne verujete ni u Boga,
vama je stalo do zlatnog roga.

Od radničke muke i seljačkog žita
hrani se vaša dvorska svita,
ne znate za brata a ni druga
vama je sreća kad svetom vlada tuga.
Gde je bližnji,
ili ljubi svoga brata,
nema kod vas toga
ne bi bilo zabave vaše rata.
Milost,ljubav ne postoje
stavili ste okove i lance oko vrata
zbog riznica punih zlata.

Nahranite gladne,obujte bose,
ogrejte slabe pored vatre,
ali vama je stalo sve da se satre.
Vi samo znate za obest
i dobro ste zagazili u bolest.
Koliko još,kada je dosta,
koliko treba novca
da se sirotinja spasi izrabljivačkog posta.

U zemunice i rovove
šaljete voljene i sinove,
iz njih krv nevina teče
ali vas savest ne peče,
na smrti i ranama
vi se kitite krvavim parama.
Dosta je svetu krize
i zla koje čovečanstvo grize.
Sa neba smrt šaljete
posle nas u fabrike terate
da crnčimo i radimo
da vam razvrat i jahte platimo.
Gori ste od tornada i od suše,
od istoka do zapada
od severa prema jugu
gde prođete ostavljate
čemer i tugu.

Budite se mladi,stari
niko za vas ne mari,
ne dajte da vas lažu
istinu pred očima mažu
da bude kako oni kažu.
Borite se gladni,željni pravde,
ustanite mučenici,radnici,seljaci,
ne dajte slobodu,dušu,
kad im treba
da zidaju kule do neba.

Zbog bahatosti vaše
porobiste narode bele,crne,žute,
ali još barjak slobode maše.
Tama je vama dan
sa vama nema svetla dana
vodite čovečanstvo putem bezdana.
Narodu je došlo do guše
gospodari spasavajte duše.
Mučitelji naroda,faraoni novog doba
iz vas teče zloba,
mislite jačeg nema
silniji ste od planina,gora,
ali grešite
i faraon je propao usred mora.