S E N K E

Ogorčen životom ostadoh bez glasa
dok čestit čovek u blatu tiho trune
gde laž se kruniše krunom zlatnog klasa
pa istina slepa čestitoga kune

Poštenje gladuje pod senkama vlasti
gde zlurada moć se bahato uzdiže
um poslušno kleči pod naletom strasti
pravda sklapa oči dok muljem gamiže

Znanje služi glupom bez stida i časti
gola laž se ceni,kao zakon piše
dok čista vrlina mora mučki pasti
pod senkama crnim zanavek se briše

Snaga tiho slabi,pod jarmom se koči
vera nemo kleči pred mračnim idolom
nova svetlost dana u tamu se toči
dok mrak krsti ljude lažnim oreolom.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
27.12.2025g.

БЛАГО МЕНИ – Миленка Весић


БЛАГО МЕНИ

 

Првославу Пендићу Пенди


Благо мени што умем и знам
платну душу да дам
па понос и ја, раме уз раме,
да никад нисам сам.
Просипам боје,
уносим наде своје,
сав жар, лепоту, сјај
и то траје и цвета,
не назире се крај.

Од среће блистам,
док дела листам,
а кад чујем, лепо је знај
или личи на рај…
Осетим да замирише
на живот и срећу
и кунем се тад,
баш стати нећу…
Обећам то себи,
а зашто неби
кад умем и знам,
платну душу да дам.
Настави са читањем “БЛАГО МЕНИ – Миленка Весић”

БОЛ СА ОСМЕХОМ – КОЗИЋ САША

 

Свесно стојим на прагу својих несвесних идеја,

на ивици умоболности.

Губим мисао, створену у мојој глави

после краха универзума,

као свесног бића саме стварности.

 

Створен да владам емоцијама

свог унутрашњег ја,

пресвучен у лудачку кошуљу

пуну бола због изгубљених идеала младости.

 

Почиње велика битка ,

битка у којој ће се све сазнати.

Река прошлости избија из мојих мисли

и улива се у канал пун емоција

које урнишу моја најлепша сећања.

 

На мајку.

На оца.

На детињство.

На најлепше тренутке младости.

Све је ту.

Боли.

Али боли са осмехом.

 

Ту је и туга ,

за данима пуном прошлости,

са свим својим надањима,

прожетим језом

која полако уништава

све

за шта је вредело живети.

САВРШЕНО НЕ ПОСТОЈИ – Жељко Перовић

#željkoperovićžespОдломак из књиге
ВАРОШИНА КОЈЕ ВИШЕ НЕМА

Одломак из књиге
ВАРОШИНА КОЈЕ ВИШЕ НЕМА

Слова нису магнети да читаоцу пажњу привлаче, али јесу складно сложене реченице које поглед садржајем плијене!
Бескрајно сам захвалан породичним генима за насљеђену љубав према поезији. Која је у мени дуго тињала и током радне каријере стрпљиво на прилику чекала да ме себи привуче. Престанком радне активности наставио сам прекинуту поетску нит и ево покушавам по старе дане и на другом се пољу остварити. Али овај пут умјесто радних колега, пројеката и објеката окружен сам стиховима, есејима, изрекама и мислима. Захваљујући накупљеним годинама и стеченим радним искуством корачам путем који води жељеном циљу, да постанем писац са књигом у руци.
Овај ћу простор искористити да покушам појаснити начин писања, односно представити слободу у којој се играм словима и ријечима. Писање ћу упоредити са послом који сам кроз радни вијек обављао. Како сам већ написао радио сам на пословима; технолога и конструктора, занимањима која су захтхевала велику концентрацију и слободу планирања. Вођен тим искуством, словима сам додијелио улогу појединца на радном мјесту, а ријечи поредио са радним групама на посебним задатцима. Поета слова користи да стихове пише, са написаном пјесмом вријеме зауставља и враћа. И да завршим, колико год се труда и креативности у било коју дјелатност уложи на крају ће увијек нешто недостајати, баш из тог разлога савршено не постоји!

ПЕНДА И БОБАН – ЖИВОЈИН МАНОЈЛОВИЋ

 

ПЕНДА И БОБАН

ШТА СЕ БЕЛИ
У КРУШЕВЦУ ГРАДУ
А ДА ШЕТА НОГЕ МУ НЕ ДАДУ
БРАДА ТО ЈЕ БОБАНА  СЛИКАРА
НЕГОВАНА, ВЕТРОМ ПОШТРИКАНА
ИЗА ЊЕГА ЛЕЛУЈА СЕ НЕШТО
И КРОЗ МАСУ ПРОБИЈА СЕ ВЕШТО
ТО ЈЕ ПЕНДА ПИСАЦ НОВОГ ШТИВА
ПРОМОЦИЈА САДА ЗА ЊУ БИВА
Настави са читањем “ПЕНДА И БОБАН – ЖИВОЈИН МАНОЈЛОВИЋ”

BEZ LAŽI

Korak po korak do kraja svega
Imaš li osećaj da toneš kroz noći?
Vidiš li, ipak, zvezdu iznad brega?
Želiš li sa mnom do ponora poći?
Svaki živi stvor istom kraju cilja.
Uz osmeh i bol – život nam je isti.
Naučiti moraš živeti od milja
samo su tako svi putevi čisti.
Želim da saznam ta istina šta je.
Želim da odam svaku svoju tajnu,
s ljubavlju da delim tople zagrljaje
onome ko shvati takvu želju bajnu.
Ne, ne plači za mnom,
Ne, ne tuguj mnogo!
Sačuvaj za sebe ono što ti kažem;
saznanje je moje –
dete bosonogo
jedino što činim –
ne želim da lažem. May be an image of one or more people and people smiling

ТРИДЕСТ ШЕСТ ГОДИНА – КОЗИЋ САША

У годинама сам када покушавам да уживам у животу који смо створили ја и жена.

А кад се сетим .Ожених се .Почетнички проблеми у браку, они свакодневни.

Кад су и они постали само свакодневни, деси се први син.

Што плаче, што спава, што не спава,да ли дише…

Полазак у школу. Латиница, ћирилица, таблица множења, дељења.

Кад и то уђе у нормалу  други син.      Јово наново.

Жена уз млађег, ја уз старијег.

Све сам живце изгубио. Мали пође у школу. Све исто, само већи проблеми.  Или ми се бар тако чинило.

Средње школе прођоше лако, нисам ни осетио.

Старији завршио, хемијски факултет  докторирао, ради.

Млађи нешто мрљави с факултетом,мада ми се чини да од тога нема ништа.

Почео да ради. Ја у инвалидској пензији. Деца раде. Жена ради.

Понекад се питам  да ли је то то после тридесет шест година брака?

Јесте.

Само још да жена оде у пензију

ОДАБРАНЕ МОЈЕ МИСЛИ – Жељко Перовић

 

#željkoperovićžespПјесма и моја мисао из моје књиге
ВАРОШИНА КОЈЕ ВИШЕ НЕМА

О ПОЕЗИЈИ

ПОЕЗИЈА И ЖЕНА
Поезија се као жена и љуби и воли, са њом се вријеме не троши већ у њему ужива!
ПОЕЗИЈА
Писати поезију без инспирације узалудно је мисаоно расипање!
ПОЕЗИЈА И ПОЕТА
Поезија настаје када дешавање као дуга поету дотакне!

О ЉУБАВИ

ЉУБАВНА ИСТИНА
Праве љубави истину иза паравана не крију, већ је као храну на стол сервирају!
ЉУБАВ И РИЈЕЧИ
У љубавној вези ријечи су војници који границе чувају!
ЉУБАВ И ЉЕПОТА
Када се искрено воли, ни лице, ни тијело не копне, љубав љепоту од старости чува!

О ЖИВОТУ

ЖИВОТ КОЈИ НЕСТАЈЕ
Из старости живот клизи и као дим са цигарете нестаје!
ЖИВОТНА ДЕШАВАЊА
У животу постоје лијепа и тужна дешавања, док се једна не заврше, други се неће појавити!
ЖИВОТ КАО ПРЕКРЕТНИЦА
Живот је стална прекретница, некад побједа злата вриједна, а некад пораз и стрампутица!

УМОРАН – КОЗИЋ САША

Уморан ,

од посла  долазим кући .

Згужван , жељан одмора .

Једем на брзину шта ?

Немам појма .

Узимам новине ,

лежем на кревет .

Жена бесна ,

деца разуздана

школа на чивилуку .

Наши животи изгубљени .

Треба нам одмор

Он ће решити све ……

Жена бесна , ја згужван ,

деца разуздана ,

школа на чивилуку …

Ми сви , у новом кредиту .