ПЕТАО
једног петла
цели дан
је мучила слутња
да више леп није
и да се ту нешто
страшно крије
и тај петао
нерзвозно је шетао
и кокама зановетао
да му креста мање светла
КЛИМАТСКИ ДОН КИХОТ – Лидија Бјелица Шљивић
КЛИМАТСКИ ДОН КИХОТ
Као Дон Кихот
Пред људима стојим,
С климатским ветрењачама
Ја се давно борим.
Не могу да допрем
До њихове свести,
Не знам шта ће климу
Да нам надомести.
Како да им кажем
Да времена нема,
Да све исправимо,
Да биће проблема.
Да са нашом децом
Не знам шта ће бити,
Где ће шта да саде,
Где ће живети.
Како да докажем
Да санте се топе,
Да чекамо велике
Ми светске потопе.
Размере су велике
Нашега немара,
Јер о клими нико
Неће да се стара.
Сви кажу-Далеко је!
Шта ме брига,
Није код нас,
А нису ни свесни
– Кад дође-
Неће наћи спас.
Не сеци шуме,
очисти канале,
Рециклирај,уважи
Ти и ствари мале.
Јер и наше мало,
Планети је доста,
Да природи врати
Ко јој дужан оста.
Настави са читањем “КЛИМАТСКИ ДОН КИХОТ – Лидија Бјелица Шљивић”
УЛИЧНИ СВИРАЧ – Јасмина Димитријевић
УЛИЧНИ СВИРАЧ
Улицом пролази много људи
Галама и гужва је све јача
Од велике ларме нико не чује
Тужну песму уличног свирача.
Пребира лагано на старој гитари
На којој фали неколико жица
Дрхтавим гласом пева баладу
Туга се чита са његовог лица.
Не смета му велика галама
Као да је сам на свету тако пева
Не брине га ни празна капа испред њега
О лепшем животу као да снева.
Погледа упртог негде у даљину
Са сетом се сећа кад је био млад
Испуњен и срећан у дому свом
Оста само гитара и непресушна глад.
ПРИЧА О КРЧЕДИНУ – 2009.
|
01. avgusta 2009. godine u Krčedinu, u Domu porodice Jakšić, Cara Dušana 64, održano je treće veče LIKOVNE I PESNIČKE KOLONIJE *KRČEDIN 2009* čije je izumitelj Miodrag Mića Jakšić. Izvedeni program je kvalitetom i raznovrsnošću, oduševio brojnu publiku, a i same učesnike kolonije. Posebno interesovanje kod publike je izazvala promocija časopisa *PUTEVI KULTERE* u izdanju Kulturnog centra Kruševac koje su publici predstavili Jelana Protić-Petronijević – urednica časopisa, Ljubodrag Obradović – direktor KCK, Nebojša Lapčević – tehnički sekretar galerije Milića od Mačve i Spasoje Ž. Milovanović – urednik KPZ Kruševac Zapažen nastup ove treće večeri imali su i članovi sajta POEZIJASCG: Sanja Petrović, Gordana Knežević, Ljubodrag Obradović, Spasoje Ž. Milovanović i naravno domaćin Miodrag Mića Jakšić. Pogledajte atmosveru sa susreta, pročitajte detalje o koliniji i uživajte!  Jelena, Ljuba i Neboša – Promocija časopisa KCK *PUTEVI KULTURE*  U promociji je učestvovao i domaćin Mića Jakšić  Spale govori o Mаranbou.  Mića najavljuje Sanju  Gordana Knežević – pobednik takmičenja za PESMU 2008. godine na sajtu POEZIJASCG  Sanja Petrović  Sanja, Ljuba i Goca Настави са читањем “ПРИЧА О КРЧЕДИНУ – 2009.” |
КИШНО СВИТАЊЕ- Душан Комазец
Без циља лутам, свуд’ око мене
кишно свитање јесени касне.
Пролазе људи, безличне сене.
Одједном, најлепше очи јасне!
Урањам тихим погледом блуда
у очи плаве сафирног сјаја.
Премда је суморна јесен свуда
Мене прекрили пролеће маја.
Заволех кишне јесење ноћи,
јутарња звона што нежно звоне
и буде месец да својом моћи
угаси небеске лампионе.
Настави са читањем “КИШНО СВИТАЊЕ- Душан Комазец”
ПУСТИ МЕ ВЕЧЕРАС – Јасмина Димитријевић
ПУСТИ МЕ ВЕЧЕРАС
Пусти ме само још вечерас
Да некако вратим прохујале дане
Пусти ме само још вечерас
Себи сама да видам ране.
Пусти ме само још вечерас
Да у вину убијам тугу
Пусти ме само још вечерас
Да заборавим да воли другу.
Пусти ме само још вечерас
У црној ноћи сама да седим
Пусти ме само још вечерас
Да име му зовем уснама бледим.
Пусти ме само још вечерас
Да лутам пределима бола
Пусти ме само још вечерас
Сутра ћу заувек бити твоја.
Настави са читањем “ПУСТИ МЕ ВЕЧЕРАС – Јасмина Димитријевић”
БАШТА МЛАДОСТИ – Анта А. Џамић
ОДЛАЗАК ПИКАРА – Андреја Ђ. Врањеш
ОДЛАЗАК ПИКАРА
Срели се погледом,
Месец на пољу неба, жута орхидеја,
звезде ко лопари жмиркају у тами,
он и она у ноћи музеја.
Немир загледани,
нису знали,
да су све до јутра,
једно друго крали.
Стари пикаро,
одласку се спрема,
у песми је тражи,
а ње нигде нема.
© Андреја Ђ. Врањеш
Предлог за НИН-ову Награду за 2020.
Поштовани посетиоци, драги песници,
Чини ми част да Вас обавестим да је књига КАФАНСКИ ДРУГОВИ у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, коју је написао наш члан Боривоје Бора Видојковић из Ћићевца ушла у конкуренцију за престижну НИН-ову награду.
Боривоје Бора Видојковић
БИОГРАФИЈА – Боривоје Бора Видојковић рођен је при крају месеца децембра 1949. године у Плочнику, општина Ћићевац, од оца Љубомира и мајке Драгиње рођене Карастојковић.Тешко и неизвесно време Информбироа, немаштине и оскудице надокнађује топлином скромног, поштеног и вредног породичног дома. Основну школу завршава у Плочнику и Ћићевцу као ђак пешак. Први стихови ничу у гимназијским данима, а поред поезије, прозе и фудбала велика љубав му постаје и кафана.
Запошљава се у тадашњој „Југобанци“ у Крушевцу, експозитуре у Ћићевцу, где
пролази пут од приправника до шефа експозитуре у Варварину. Враћа се поново у Ћићевац, где завршава свој радни век у Комерцијалној банци. Сада своје пензионерске дане проводи поред супруге, двоје деце, прелепе унуке Јане и дивног унука Луке. Био је активан комуниста, где је једно време обављао и дужност секретара Општинског комитета. Члан је СПС-а од његовог оснивања где је обављао низ дужности, а тренутно је на месту председника општинског одбора у Ћићевцу. Учесник је многобројних поетских манифестација и заступљен је у више збирки песама и зборника од којих су најпознатији часопис за поезију „ПоезијаСРБ“ из Крушевца, “Месопотамија“, Удружење књижевника ирачко-српског пријатељства, где је и преведен на ирачки језик. Добитник је и више књижевних признања и награда.
Покретач је и оснивач манифестације „ Душа Троморавља“ која се сваке године одржава у склопу јулских празника, на месту где се састају Јужна и Западна Морава у Сталаћу и чине нашу највећу домаћу реку, Велику Мораву. Сваке године се бирају песникиња и песник Троморавља и додељују признања као што је „Кондир Јелице“ и „Топуз војводе Пријезде“.Такође је и један од оснивача традиционалне манифестације „Селу у походе“ заједно са огранком књижевног клуба “Душан Матић“ у Ћићевцу. Његов роман „Деси, бре, Станимире?“, писан народним језиком свог завичаја је изванредно прихваћен код читалачке публике. Члан је Удружења песника Србије „ПоезијаСРБ“ из Крушевца и књижевног клуба „Душан Матић“ из Ћуприје.
пролази пут од приправника до шефа експозитуре у Варварину. Враћа се поново у Ћићевац, где завршава свој радни век у Комерцијалној банци. Сада своје пензионерске дане проводи поред супруге, двоје деце, прелепе унуке Јане и дивног унука Луке. Био је активан комуниста, где је једно време обављао и дужност секретара Општинског комитета. Члан је СПС-а од његовог оснивања где је обављао низ дужности, а тренутно је на месту председника општинског одбора у Ћићевцу. Учесник је многобројних поетских манифестација и заступљен је у више збирки песама и зборника од којих су најпознатији часопис за поезију „ПоезијаСРБ“ из Крушевца, “Месопотамија“, Удружење књижевника ирачко-српског пријатељства, где је и преведен на ирачки језик. Добитник је и више књижевних признања и награда.
Покретач је и оснивач манифестације „ Душа Троморавља“ која се сваке године одржава у склопу јулских празника, на месту где се састају Јужна и Западна Морава у Сталаћу и чине нашу највећу домаћу реку, Велику Мораву. Сваке године се бирају песникиња и песник Троморавља и додељују признања као што је „Кондир Јелице“ и „Топуз војводе Пријезде“.Такође је и један од оснивача традиционалне манифестације „Селу у походе“ заједно са огранком књижевног клуба “Душан Матић“ у Ћићевцу. Његов роман „Деси, бре, Станимире?“, писан народним језиком свог завичаја је изванредно прихваћен код читалачке публике. Члан је Удружења песника Србије „ПоезијаСРБ“ из Крушевца и књижевног клуба „Душан Матић“ из Ћуприје.
У наставку, прочитајте које су све књиге до сада предложене за НИН-ову награду и интегрални текст предлога Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ за НИН-ову награду.
ПУТ- Душан Комазец
Мајка га зове, он само један
дечак у игри ком’ неста жара,
не би да крене сам, неизгледан
стазама којим тишина хара.
Уплашен ћути, душа му бона
плови по мору немилих слутњи.
Не зна да л’ тамо чека га она
или хорови бескрајних ћутњи.
Чежња скривена што неми чиста
у оку видно престалог сјаја
опет би хтела да заблиста,
ал’ је прекрили вео очаја.
Мајка га зове, он само један
убоги старац ком’ време суди.
Пут пред њим бедан и неизгледан.
У оку вечност, тишина руди.