ПОЗНАНСТВО БЕЗ ВРЕМЕНА
Био је негде са собом, његова различитост од других огледала се у количини светлости у њему,. Догодио се животом изнад јефтиног уског. Однеговане доброте у окружењу супротности,живео је у вечитој несразмери вредности и онога што то није, стварног и нестварног. Хтео је до нечег што није било нити могуће нити је било потребно за већину. Разликовао се од масе истих којих је било на све четири стране .Био је свој,тихо свој, нико није знао, ко је, шта је, шта у себи крије. Она је осетила ту необичност, ипак није могла да је објасни. У њој он је угледао подједнаку лепоту чулног и снагу мисаоног. Могла је да га дотакне осећањима, мисаоно испрати.Па ипак остао јој је загонетка до краја.Његова посебност је што је цео живот стизао себе, ишао тражећи лепоту где је није ни могло бити, међу људима палим на малим стварима, можда је мислио да је она могла бити такво решење, ипак било је то познанство без времена. ПРОГОВОРИО ЈЕ БОЈОМ БЕСКРАЈА. МОЖДА ГА ЈЕ ОНА СА САМИМ СОБОМ УПОЗНАЛА?
Настави са читањем “ПОЗНАНСТВО БЕЗ ВРЕМЕНА – Андреја Ђ. Врањеш”
