ГАЗИМЕСТАН — Марина Адамовић

Тогa је дана
расцепани облак
крпио ране
громовима
.
Сунце га је разарало
без престанка
Облак је запомагао
пред његовом лепотом
љубећи му зраке
приносећи прах бисера
.
авај
.
Сунце је владар
надземног света
за трен је сан свиленог облака
расуо ко јесен
и мрвице очаја
падоше на модро лишће
таложише се и постадоше
крваво тужно ушће
.
Тогa дана
облака више није било
.
Гробље поста тресетна јава
а владар оде у други зенит
без
поздрава
.
https://www.facebook.com/100004837950456/videos/217471696775389/

ВЕЧЕРЊА ПЕСМА… – Андреја Ђ. Врањеш


ВЕЧЕРЊА ПЕСМА…

Живот рапаве године збраја,
на цвет бих слетео, као пчела,
мирисе примао као драге госте,
лепој Наташи био паралела.

Радости се не сећам дуго,
не добијам писма, шарених боја,
себе увредим, па кажем опрости,
ниси Болконски, не глуми хероја.


Поштовани друже, песниче Љубо, хвала ти на предивној сарадњи, било је прелепо дружити се поезијом са свима вама из ПоезијеСРБ. Мислим да је доста мог појављивања, што сам имао то сам и рекао, уморан сам, уморан од времена, од свакојаких успомена, од лепих и оних ружних, дође се полако у свему крају… Остаје ми да се припремам за своју излазницу из овог простора лудилишта, у можда неки тиши душевнији свет. Одлучио сам овако некако песнички тајновито, доста је...

Пуно здравља, много среће у раду и животу, жели Вам свима ваш Андреја.  Настави са читањем “ВЕЧЕРЊА ПЕСМА… – Андреја Ђ. Врањеш”

ДЕФЕКТНОСТ СУШТИНЕ – Андреја Ђ. Врањеш

ДЕФЕКТНОСТ СУШТИНЕ

Кад нестанак савјести профункционише прећутно нормативно, када не јединка, већ већа група понашањем и ставовима оде супротно од једино исправног. Када историјски нормално постане абнормално, кадa сила повриједи разум, када је доведен у питање смисао. Када се увјерава у увјерено, остане се и без вијере и без увјерења. Када се у лице лаже искрено, стање је кад не постоје правила, онда су немогуће и могуће ИСТО.

Настави са читањем “ДЕФЕКТНОСТ СУШТИНЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

ЕКСТАЗЕ – Андреја Ђ. Врањеш

ЕКСТАЗЕ

Посвета младости.

Немиром никада у мирноћу нему,
пустити страсти, нека пламом горе,
трошити радости незнане и знане,
стизати лепоту са све четри стране.

Кад временом додирнемо ништа,
од већега угледамо мало,
ми висине тражили у плитком,
а високо у дубине стало.

Оних волења бдења, никад бити неће,
осећања тупе ,немоћ како стиже,
све је мање великих хтења,
а Стикс се примиче, све ближе и ближе.

Немиром никада у мирноћу нему,
пустити страсти,нека пламом горе,
трошити радости незнане и знане,
стизати лепоту са све четри стране.

Настави са читањем “ЕКСТАЗЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

Mit o tebi

Shvatam da me ni volio nisi,
i shvatam, ne vraća se izgubljeno,
da, sve mogu da shvatim,
samo jedno ne.
Ne razumijem,
ako si već tako mislio,
osjećao i znao,
zašto si moj mir sebično krao,
Ko te je ikad zvao
ikad pitao
ikad tražio
riječi tvoje ljubavi
kome su trebale takve
ako si sve i sam znao
zašto si tu priču i počinjao.

Настави са читањем “Mit o tebi”