ВИНО ОДЛЕЖАЛО
Вино одлежало
Пет деценија
Титрај свећа
Чаше нектара
Предигра рубина
На цвет руже
ВЕЛИКИ ПЕТАК – Душан Комазец
Данас је Велики четвртак!
Ноћас не спавај! Сачекај да засветли
крст на Голготи што плами срца чиста.
Ноћас се Светац три-пут одрек’о Христа
пре но што први запојали су петли!
Ноћас не ишти сијасет пустих жеља,
већ памти целив што дах судбине мења.
Видићеш сребро у греху искушења.
Ноћас је јуда издао Учитеља!
Ноћас свет гледа Богочовечје муке
трн-глогов венац, бесчашће и распеће
дах покајања, стазу посуту цвећем…
Ноћас је пилат крвљу опрао руке!
Ноћас је небо за бдење отворено,
Христос је смрћу окај’о наше грехе.
Ноћас, кад бдију и ласте испод стрехе
у рај је само разбојник врли крен’о!
Ноћас се моли, прекрсти са три прста,
нека ти срце буде жуборна река.
Заплачи кајно, душа ти иште лека.
Ноћас је Мати јецала испод Крста!
ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ април 2026.
У Белој сали КЦК у Крушевцу, 15. 4.2026. године у 18 часова одржана су редовна Песничка сусретања ПоезијаСРБ за април 2026. У оквиру програма представили смо најновију књигу песникиње Бојане Петковић ИСКРЕНОСТ У ФРАГМЕНТИМА, а у другом делу чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и њихови гости, говорили су своју поезију.
У првом делу програма, који је осмислио и водио Љубодраг Обрадовић, уредник издавачке делатности Удружења песника Србоје – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, представили смо нову књигу ИСКРЕНОСТ У ФРАГМЕНТИМА младе песникиње из Лапова Бојане Петковић. О књизи је говорио Љубодраг Обрадовић. Поезију из књиге говорили су: Стефан Кнежевић, Милош Ристић, Даница Гвозденовић и сама ауторка… Сви песници присутни на промоцији добили су од ауторке бесплатно примерак књиге. За музички тренутак у овом делу програма били су задужени Бранко Симић и Иван Ђукић.
У другом делу програма који је осмислио и водио Милосав Ђукић Ђука, председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРб своју поезију говорили су: Мирослава Смиљанић, Боривоје Видојковић, Милосав Ђукић Ђука је говорио поезију Митра Стожинића, а затим је Љубодраг Обрадовић уручио Првославу Пендићу Пенди ДИПЛОМУ за песму ФЛЕКА ОД ВИНА за освојено 2 место на такмичењу за песму године сајта www.poezija.rs.
У наставку програма стихове су говорили: Живота Трифуновић, Ђорђе Јоковић Мирочки, Љубиша Живојиновић, Нада Гајић, Звездана Минић, Милан Ћурчија, Латинка Ђорђевић, Слађана Бундало, Даница Гвозденовић, Нина Симић, Сандра Јовановић, Братислав Спасојевић, Милош Ристић, Вера Шабић, Стефан Кнежевић, Марија Чворовић, Бојана Петковић, Љубица Петковић, Љубодраг Обрадовић и Милосав Ђукић Ђука, У музичком делу програма наступили су Бранко Симић, Иван Ђукић, Мирослав Маринковић Којица и Љубиша Боровац. Видео је забележио Љубодраг Обрадовић, а фотографије Ђурђија Обрадовић.
Настави са читањем “ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ април 2026.”
НА КРАЈУ СХВАТИ – КОЗИЋ САША
Ипак на крају
схватиш да је све исто
Да се ништа не питаш..
Да је све то једно велико срање
Родиш се
А ниси то тражио
Док си мали све буде уреду
Живиш
Растеш
Почињеш да желиш
Да порастеш
Будеш велики
Завршиш школу
Одеш у војску
Вратиш се,
запослиш.
Ожениш и децу добијеш
Школујеш
Пошаљеш у војску
Запослиш ожениш
Унуке добијеш
Дође твоја пензија
И док чекаш крај
Схваташ истину
Све
је давно договорено
и планирано
СТИГЛЕ СУ МЕ УСПОМЕНЕ – КОЗИЋ САША
Стигле су ме ноћас успомене,
Разарају ми душу.
Све што је ваљaлo
остало је записано у времену.
Сада је живот
једина права истина,
остала мимо чаше,
музике и пијанства
због тамо нечега.
И жене
које су се баш тада појављивале,
увек изненада.
А тако тајанствено и нестајале.
А кад дође неко весеље,
Када ме песма погоди
Пијем.
Душу своју смирујем
Од разних глупости,
Мојих разочарења
Насталих током година
То никада нећу заборавити.
Пиће, кафана ,
увек ће се кроз сећања,
њима враћати.
ЛАЖУ ТЕ ЗЕМЉО МОЈА
Сви те лажу земљо моја
И снагу ти вјетри ломе,
Неуморни проклетници
Да те сруше родни доме.
Све се у зло претворило
Земљо моја племенита,
Мало добра тобом ходи,
Само гордост силовита.
Грми, сијева из облака,
Громови ти поља пале,
Изгорело класје златно
Оплакују ластавице мале.
Пљачкаши се запатише,
Док светима очи склапа
Што те крвљу напојише
И тропрст се с тобом стапа.
Остали су трагови бојева ,
Ратнике си сахранила,
Ал’ ти понос ови кваре
Нови што си изњедрила.
Ране су ти у заборав пале,
Свуд царују јад и незнање,
Појави се кукавичлук и зло,
Надолазе пакост, отимање.
Лажу те драга отаџбино моја
Рођена дјеца без срама стида,
Туђину би лако опростила
Али своме што ти душу кида
Само Господ може да опрости
Пред иконом миле Дјеве наше,
Када падну да му опрост траже
За гријехе што земљу издаше.
СТАНИ ЧОВЕЧЕ *Драгојло Јовић
СТАНИ ЧОВЕЧЕ
Ево нам стиже још једно лето,
године пролазе ко брзе реке,
зашто Свевишњи не стави вето,
сатрћемо векове кроз ракете неке.
Ко нам то животе у вртлоге вуче,
па се данас живи теже него јуче,
зашто ратови на све стране хуче,
док Земља у ранама од бола јауче?
Барут нам гуши корен и гране,
челиком бушимо облаке плаве,
заборависмо шуме и цветне пољане,
док дронови мисле уместо главе.
У реци је отров, а он се не мрести,
животиња бежи, нема где да стане,
зар нико не хаје за најцрње вести,
да природа броји и последње дане?
Птице су замукле, утихнула песма,
не чује се цвркут у крошњи што вене,
само тишина, мемљива и тешка.
шапуће човеку да ратови су грешка.
А тамо, у честару, на задњем извору,
стоји срна, ока влажног и тамног,
над ланетом плаче, у страху узмиче,
слути да је можда последње вече.
Суза јој кваси спржену траву,
јер зна да оставља поља од шљаке,
да потомци њени, погнувши главу,
неће знати за росу, већ за тамне облаке.
Док гранате звижде, а душа нам дрема,
у екране гледамао, не видимо тугу,
за једину Земљу што резервне нема,
душе људске путују ка деветом кругу.
Стани човече, док још има даха,
погледај природу и птице у гори,
угаси ватру пре вечнога мрака,
дај Земљи времена да се одмори.
Драгојло Јовић
ПОМЕН
За вас што се никада
Нисте вратили са пута
Прерано отргнути
Испод мајчиног скута
Нека тамјан мирише
И вјечно опијело траје
Над сјенима вашим,
Које жутим ореолом сјаје.
Нека вам над узглављем
Воштанице свјетлости горе,
За част бесмртних душа
И чисте истине Христове
Прерано увели пупољци,
Туђинском ногом згажени,
Могли сте груди радост бити
Да нисте на путу сатрвени.
НОЋ ЛУТАЛИЦА – КОЗИЋ САША
Баш топла ноћ,
лутам градом,
ни о чему не мислим.
Кучићи лају,
мачке мјаучу…
време за луталице, идеално.
Уживам док корачам,
примећујем како небо бледи,
још мало, па свиће.
Постаје прохладно.
Трамвај долази.
Полако потрчим и ускочим.
Само шофер
и једна девојка,
поред њих пас.
Сви замишљени,
ко зна где су мислима одлутали.
Полако свиће,
умор влада нашим телима.
Излазим.
Куче ме прати.
Још мало, стижем кући.
Време је
за, ваљда,
заслужени починак.
Priđi bliže Tijaninom šarenom svetu
Povodom Svetskog dana osoba sa autizmom, 2. aprila u Sremskoj Mtrovici održana je humanitarna izložba. Centralni motiv izložbe su bili prekrasni radovi mlade umetnice Tijane. Motivi ove talentovane umetnice pokrivaju poznate ličnosti, građevine, pejzaže… Članovi udruženja ULU „Sirmium“ podržali su Tijanu svojim radovima kako bi četkicom i bojama ukazali na važnost ovog dana. Sva prikupljena sredstva od prodaje radova idu u humanitarne svrhe za podršku osobama sa autizmom.
„Kroz linije, boje i tišinu Tijana nam otkriva svoj jedinstven pogled na svet. Pozivamo vas da priđete bliže i osetite umetnost koja govori iskreno i bez granica.“
Autizam je neurorazvojni poremećaj. Obično se javlja tokom prve tri godine života. Ovaj neurorazvoji poremećaj je najbolje prikazan u čuvenom filmu „Kišni čovek“ iz 1988. godine. Glavne uloge u ovom filmu poverene su Tomu Kruzu i Dastinu Hofmanu.
Ovaj kultni film je pokazao koliko su zapravo osobe sa autizmom ljudi koji često imaju natprosečnu inteligenciju, koja, ako se usmeri na pravi način, može biti na veliki blagoslov društvu. Osobe sa autizmom su ljudi koji imaju veliko srce koje čeka „Kišnog čoveka“ da se pojavi u njihovom životu i da tu ostane.
Svako ima neko breme na ovom svetu, fizičko ili duhovno, ali ono se ne sme etiketirati. Svakom od nas je potreban „kišni čovek“ koji će biti uz nas kad smo uplašeni, usamljeni, neshvaćeni. Nekima je to Bog, nekima roditelji, najbolji prijatelj, komšija ili slučajni prolaznik.
Čuvena pevačica Tejlor Svift je svojim pesmama i smisaonim rečima mnogim mladim ljudima donela radost i utehu. Tejlor Svift je baš kao tajni prijatelj glavnog filmskog lika Čarlija iz filma „Kišni čovek“, ona koja peva i teši kada „kiša“ krene da se sliva niz obraze.
Dok duhovna oluja besni ovim svetom, budi nekom „kišni čovek“, onaj koji briše sve suze i vraća osmeh na lice. Možeš to uraditi pesmom, rečima, grljenjem ili četkicom, baš kao i Tijana.
~ Darko Rašeta