Slike detinjstva Slike detinjstva, kako smo fini te davne, drage slicice raja. Sedimo tako, brat, otac, mati s veceri rane, pri mesecini Godine neke, pri kraju maja Procvale lipe, imasmo dve Cvetale nisu usto vreme, jedna prolazi druga tad gre U vecer pustim sarova s lanca proteze noge, na zvezde laje od srece ne zna … Настави са читањем “Slike detinjstva – Milorad J. Nikić”
Slike detinjstva
Slike detinjstva, kako smo fini
te davne, drage slicice raja.
Sedimo tako, brat, otac, mati
s veceri rane, pri mesecini
Godine neke, pri kraju maja
Procvale lipe, imasmo dve
Cvetale nisu usto vreme,
jedna prolazi druga tad gre
U vecer pustim sarova s lanca
proteze noge, na zvezde laje
od srece ne zna kuda bi pre
Na kolena mi sapu stavi
Govori nesto… il hoce reci
Neka mu vatra u ocima
al ne ume, il mu se ne da.
Sretan je eto, sto nas ima
I ko da juri u susret sreci
u noc se mlecnu strmoglavi.
A gore mesec, kosnica meda
Po svu noc srebro i zlato toci,
Blagoslov neki po nama pao.
Secam se scene kao od juce
Sarov iz mraka izroni, vuce
doneo zeca, skino sa loge,
Spusti ga meni pravo pod noge,
(voleo nas je – najvise mene)
drugar mu bejah najdrazi, prvi,
U trenu spazih zecije oci
Mrtve i otvorene, pruge od krvi
Krzno mu poput majcine ruke
mekano, nezno, o mili Boze
Kako mi bese jadnika zao
Srusena izba, te lipe dve
Izdjiko korov, zarasla basta,
pusto drvoriste u carstvu tuge
ograda kao stracke vedje,
Tisina grobna, sve spi i mre.
Ode nam sarov, ko boje s duge,
nesta njegovog laveza, zova,
umro nam otac, mati jos pre
Ostasmo za sad jos brat i ja,
mada i mi se vidjamo redje,
ali u meni je jos ziva masta
i uspomene na mog – sarova
Milorad J. Nikic
