Marina Adamović
. ubrala sam usnule ruže vetar ih je raščešljao a rosa umila mesečeve oči sada čekam nekog mirno ima vremena smrt je dovoljno duga i pribrana
.
ubrala sam usnule ruže
vetar ih je raščešljao
a rosa umila
mesečeve oči
sada čekam
nekog
mirno
ima vremena
smrt je
dovoljno duga
i
pribrana
Sve — Marina Adamović
sve što postoji pretapam u ništa drveće sanja svoje korenje oblaci traže Sunce da ih čuva kiša luta olujom do zemlje oči navlače kapke da otkriju suštinu moje ništa otvara riznicu toga toga i toga
sve što postoji
pretapam u ništa
drveće sanja svoje korenje
oblaci traže Sunce da ih čuva
kiša luta olujom do zemlje
oči navlače kapke da otkriju suštinu
moje ništa
otvara riznicu toga toga i toga
***— Marina Adamović
dželati razmenjuju živote za toalete pesmo uzdanice zavetna kraljice mastilo sam boje tvoje krvi tu utopi pero poseci me bespoštedno ja od sada ćutim dosta sam pričala šta bih kome bedna rekla čuju me tek nemi tiho kreni svojoj noći rascepanom jutru daleko još dalje od plačnih odaja od apsurdne reči u cvetnoj ćeliji
dželati razmenjuju
živote za toalete
pesmo
uzdanice
zavetna kraljice
mastilo sam
boje tvoje krvi
tu utopi pero
poseci me bespoštedno
ja od sada ćutim
dosta sam pričala
šta bih kome bedna rekla
čuju me tek nemi
tiho kreni svojoj noći
rascepanom jutru
daleko
još dalje
od plačnih odaja
od apsurdne reči
u cvetnoj ćeliji
Peko Laličić, NJENO JE NEBO PLAVO
Peko LALIČIĆ NJENO JE NEBO PLAVO – B r a n k u M i lj k o v i ć u Njeno je nebo plavo na njemu plavim i ja i moje ptice plave njeno je nebo plavo na njemu mi sviću zore i konače misli plave dok nebo nebom ljubim ostajem bez glave … Настави са читањем “Peko Laličić, NJENO JE NEBO PLAVO”
Peko LALIČIĆ
NJENO JE NEBO PLAVO
– B r a n k u M i lj k o v i ć u
Njeno je nebo plavo
na njemu plavim i ja
i moje ptice
plave
njeno je nebo plavo
na njemu mi sviću zore
i konače misli plave
dok nebo nebom ljubim
ostajem bez glave
i sledim ptice
koje mi prolaze kroz oči
i plave
safirno plave
PLANINSKI RAJ ~ milka vukic v.
Da li sapuce sumska trava Dal’ to vazduh u njoj uzdise, Sto lisce na drvecu spava, Dok jorgovan opojno mirise? Tvoja desna ruka struk joj obavija, Dok u levoj drzis obe ruke njene, Uz tebe, ustreptala i glavu privija, Ti poljubce spustas na oci joj “snene” Zapocela igru, ples malih leptira, U smiraju dana, … Настави са читањем “PLANINSKI RAJ ~ milka vukic v.”
Da li sapuce sumska trava
Dal’ to vazduh u njoj uzdise,
Sto lisce na drvecu spava,
Dok jorgovan opojno mirise?
Tvoja desna ruka struk joj obavija,
Dok u levoj drzis obe ruke njene,
Uz tebe, ustreptala i glavu privija,
Ti poljubce spustas na oci joj “snene”
Zapocela igru, ples malih leptira,
U smiraju dana, divan suncev sjaj
A muzika s neba melodiju svira,
– Ovo je taj raj, ovo je bas kraj!
Planinskim rajem jos sa tobom seta,
Nosena ljubavlju sto za tebe dise,
Vec je sveze, ali njoj ne smeta,
Cak da s neba liju obilne kise.
POLUDJELE MI OČI – Omer KLIČIĆ
Istovetnost — Marina Adamović
buket cveća povezan gipkom čipkom od svetlosti nadaleko širi miris kao zaborav slike prekrivene rastvorenim muljem kojeg ipak nema
buket
cveća
povezan
gipkom čipkom
od svetlosti
nadaleko širi
miris
kao zaborav
slike
prekrivene
rastvorenim
muljem
kojeg ipak nema
********—- Marina Adamović
u orkestru krošnje pred proleće odseda podnevna zamišljenost bube čekaju da grane zatrube njihov pohod na žmarce u zgrušanoj krvi
u orkestru krošnje
pred proleće
odseda
podnevna
zamišljenost
bube čekaju
da grane
zatrube
njihov pohod
na
žmarce
u zgrušanoj krvi
Peko Laličić, * * *
Peko LALIČIĆ * * * U oku vaseljene belutak iz njega suza kanu na šljivu u cvatu pod kojom njišem nebo u tvojim očima
Peko LALIČIĆ
* * *
U oku vaseljene
belutak
iz njega suza
kanu
na šljivu u cvatu
pod kojom
njišem nebo
u tvojim očima