ШУШТАЛО ЈЕ ВРЕМЕ
Шуштало је време, у годинама од бола,
векови су прошли, прошле су и наде,
народ један победе губио,
тужан, трошан, прешо у баладе.
Истеран испод неба, некуд зури, гледа,
хтели би да престане о њему и глас,
што имао у прошлом остало,
њега тражи спас.
Кад би знао завршити по мукама ход,
остао без курса, луке, брода , мора,
згужвано доба ко да вечно траје,
он још воли, из небеских гора.
06.08.2022. године
ГДЕ ЈЕ
Глас ме враћа у миле дане оне,
ко лепота жене, кад у око сврати,
звонке речи чујем, у души сете,
богат добротом, небу би да плати.
Закаснели Витез, у погрешно доба,
свет с осмехом, хтео да упозна,
нестао је једном ко престали звук,
где је, кад би санак могао да дозна ?
СКАЛИНЕ
Сећање покрене лепота њина,
још ко дете волео сам тако,
отворених зена, гледат у њих стрме,
сваки бих степеник осмехом дотако.
Данас очи жуља питомина мека,
порази стигли, како још да волим?
Ипак скале оне, врате ми се сетом,
стопало одскочи, мимо воље моје,
троме мисли вучем,
мислим биће боље.
Некада сам кућу мого прескочити,
сад ми тепих прећи, тешко као поље.
07.08.2022. године
© Андреја Ђ. Врањеш
