PUTEM STIHOVA-Miroslav Krnjeta

O baš sam bio glup
tih dana snage i mladosti
kafane i žene drmale mi kosti
ložio se na tebe i bio mangup.

Okolo sve članovi mafije
ja moram na stražu u redove armije
kite me parama kao gastrabajtera
a drugovi grabe kese bisera.

Nema veze ljubim okice lutke
ali nemam dva dinara druže
ostavi me kao đubre poput
trule jabuke
lečim rane na zelenoj travi gruže.

Sanjam Amsterdam,gledam krila aviona
koračam,zastajkujem,kod crkve
svetog Marka
svojom ulicom šetam u tami mraka
jutrom vozom put Čačka,pravac do perona.

Umoran sam palim zadnju cigaretu
molim anđele dok ležim u krevetu
da čujem pesmu o slavnom Boviju
pa da kažem zbogom napuštam
zemlju Srbiju.

BORI ĐORĐEVIĆU
ZBOGOM I HVALA.

Аутор: Miroslav Krnjeta

Rođen 30.09.1978.odrastao u Beogradu,Zemunu.Završio saobraćajno tehničku školu Branko Pešić u Zemunu.Živim na Novom Beogradu u naselju Bežanijska Kosa.Pesme sam počeo da pišem u teškom periodu života i tako sam ušao u svet poezije.Još kao dete sam voleo knjigu ali me život odveo na drugu stranu,tako da sada nastavljam tamo gde sam davno stao.Volim nove stvari u životu i uživam u njima. Види све чланке од Miroslav Krnjeta