Rodila se lasta pored četiri reke
dunu vetar odnese je na talase daleke
na obale mora gde raširi krila,
vinu se iznad stena,u čempresu gnezdo svila.
Sa mora ljuta bura i talasi
baciše je na ušće dve reke
i tu se lasta na tren skrasi
u miru gnezdo pravi u zagrljaju majke.
Ali lasta ode daleko ostavi majku
želi vetar planina i reka da sluša bajku,
kad udari munja lasti u krilo
gnezdo izgorelo i majci je vratilo.
Opet lasta pored vode se gnezdi
ljubi gnezdo iznad voljenih reka jezdi,
cvrkuće a na nebu valcer se igra
frakovi svečani na nebu sijaju poput bisera.
Sunčev zrak kaže lasti seli se
ti si ptica selica bez doma,
ona već umornih krila pati se
i tišinom moli nebo,ostavi gnezdo,
tu bi se skrasila daleko od oluja i groma.
(Прочитано: 62 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.286.169 пута)
