Živote maglo nepoznata lepoto
ko sam ja čovek ili blato,
šta je cilj koja mi je uloga
jesam li soko ili lutajuća spodoba.
Kako pronaći brod istine
otkriti svetle vrline
kad me lome surove hridine.
Kako dospeti do prve iskre
do točka koji pokreće vatre,
kako ostvariti san
kada lutaš kroz prazan stan.
Lako je rođenima na krovu
biraju ponor ili zvezdu novu,
mi rođeni u korovu
lovimo sudbinu kroz gustu travu.
Ne razumem kakav je život cirkus
koji je u stvari pravi kurs,
lomiti i gaziti
ili paziti i maziti.
Kad si dobra vila
lepo je i od sreće poletiš
a onda padneš slomiš krila,
ako si gad osuđen si da patiš,
koji je put pravi
gde je cilj i gde su svetla.
Ako sam cvet
zašto ne procvetam
i bojama ulepšam svet,
ako sam korov
neka me voda odnese u zaborav,
ovako večni pupoljak
koji čeka svoj trenutak.
Čudan je životni status quo
nisi ratnik a nisi ni skvo,
nit si voda nit si vino
zamrznuti špricer
pogubljeni ker
stojiš i gledaš
gde si života dolino.
Možda je život ruski rulet
neko pliva i tone
a neko nađe zvezdani let,
možda je život samo pitanja
bez konačnog odgovora
jedna obična prazna putanja
kao voda mrtvog mora.
Možda je sve monotona rutina
spavaš,radiš,jedeš,brbljaš,
kao obična životinja.
Ali gde je moja planina
cilj do vrha,smisao postojanja,
srca sudbina.
Vrti se neprestano
nepoznata zemaljska predstava,
vrhunsko lutanje i potraga
koja je tvoja uloga.
Lepo je živeti,zaista lepo,
ali ne kao ranjeno pseto
nisam svraka koja kljuca mrve
pitam se ima li cirkus svrhe.
