Hajduk Veljko po krajini bećari
preko Morave ne smeju zulumćari.
Vodi čete kroz šume
udara na sablje
udara na kuršume.
Ne da Veljko
Negotinske krajine
ne da turske zulume,
nećeš pljačkati i paliti
turčine.
Desnicom seče buljubaše
oganj kubure bije bimbaše,
zove na megdane
turske kapetane
sabljom seče
turske turbane.
Uz tambure i pesmu jaše Kušlju
sa megdana nosi krvavu košulju.
Sedi u kuli baba finka
oštri sablju,grli pušku,vino pije,
ustaničkom vojskom komanduje
tursku silu na boj čeka.
Pršte kumbare Veljko peva
na šancu stoji dok top seva,
ne plaši se besnog turčina
juriša ranjen kod Varvarina.
Guslari pevaju
srca narodna pripovedaju
kako brani Srpsku raju,
o hrabrom junaku željnom slobode
o neustršivom srcu
krajinskog vojvode.
Evropa sluša o Veljkovom boju
vetar nosi preko reka
junaka slavu,
carevi su čuli junaštva
o Srpskom lavu.
Pogodi te topovsko đule
pao si u šancu Negotinske kule,
glavu dajem krajinu ne dajem,
zakletvu u krvi ispunio
zavet slobode urezao
slavnim junačkim sjajem.
