ĆUTANJE-Miroslav Krnjeta

Ćutimo i gledamo
čuju se otkucaji
zidnog sata,
ispijamo kafu i duvanimo
pogledi govore
o stanju nemoći,
ćutimo,samo ćutimo,
gledamo se umorno
dva brata u rupi blata,
bolje ćutati ništa ne reći.

Jutro priča sve govori
cigareta lagano gori,
gledamo kroz prozor razmišljamo
teške knedle gutamo
ali samo ćutimo.

Kafu završavamo
moramo u novi dan
da krenemo,
opet težak i turoban,
jedva sa stolica ustajemo
ali gutamo i ćutimo.

idemo svako na svoje trnje
možda raskrčimo crno granje
možda nađemo seme radosti,
tišina je zlatno ćutanje
jezik je pun gluposti,
razumemo se ćuteći
zato guramo bez reči.

Аутор: Miroslav Krnjeta

Rođen 30.09.1978.odrastao u Beogradu,Zemunu.Završio saobraćajno tehničku školu Branko Pešić u Zemunu.Živim na Novom Beogradu u naselju Bežanijska Kosa.Pesme sam počeo da pišem u teškom periodu života i tako sam ušao u svet poezije.Još kao dete sam voleo knjigu ali me život odveo na drugu stranu,tako da sada nastavljam tamo gde sam davno stao.Volim nove stvari u životu i uživam u njima. Види све чланке од Miroslav Krnjeta