ISPRED KRVAVOG OGLEDALA
Uvek sanjam iste snove, teske
Kako stojim pred ogledalom krvavim razbijenim
Gledam u njega, hocu li tebe videti
Nisam, stojim sam pred svojim likom prebijenim
Kosmar je usao u moje snove
U svakom parcetu tog popucalog stakla
Video sam strah u ocima svojim
Zmurim, da sakrijem sebe od te samoce i mraka
Kad bi se samo pojavila iza mene
Sa osmehom i blistavim ocima svojim
Taj san pun jeze postao bi raj
Bilo bi nas dvoje i prestao bih da se bojim
Nista se ne desava, telo vec drhti
Osecam samrtni cas dolazi mom snu
Probudicu se i osetiti ukus smrti
Kako bih voleo da si tu
Da stojis i obasjavas taj mali prostor
Sa zlatinim oreolom oko svog lika
Evo, proglasavam te sveticom
Stvoricu ikonu po secanju sa tvojih slika
I sonet o tebi u cast cu da napisem
O zivotu, telu i mislima tvojim
U svakom slovu, svakoj reci da osetis ljubav
Tu zelju koju imam da te pred tim ogledalom stvorim
(C) Marko Baroš