Nešto mi se učinilo. Neko je već ovde bio. Slušam, slušam i osmatram; delom sebe naslućujem, Druga strana osećaja mora biti slutnja, shvatam shvatam- oseća mi celo telo, a ne samo jedan deo, ne, nije moguće! Nešto se odigrava u i ispod, pored mene, nešto vredno svake pažnje.. Molim oči “ne kvasite pogled slani”, molim … Настави са читањем “SAMOSPOZNAJA…. Marina Adamović”
No votes yet.
Please wait…
Nešto mi se učinilo. Neko je već ovde bio. Slušam, slušam i osmatram; delom sebe naslućujem,
Druga strana osećaja mora biti slutnja, shvatam shvatam- oseća mi celo telo, a ne samo jedan deo, ne, nije moguće!
Nešto se odigrava u i ispod, pored mene, nešto vredno svake pažnje..
Molim oči “ne kvasite pogled slani”, molim prste za primirje, molim sebe da me primi; zajedno smo neko nešto; sve će biti razjašnjeno …
Odgovaram: “ne verujem ni u koga, niti čemu, osim da je postojala nekad davno ona draga, meni bliska, pokopana, istrulela, tužnooka, mama, JAaaaaa”
Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga.
Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.
Види све чланке од poetessa
