Grobna idila — Marina Adamović

.

Probudila sam se u ponoć

(mada još uvek …………… sklopljenih očiju)

I čula zvona ………….. u daljini.

O kako je lepo …………….. biti izvan sebe!

Niko mi ne prilazi,

Niko ne poznaje,

Sama hodam sve……………..  lebdeći

Uz odjeke himne koja ne prestaje.

Ne pitam se kome je posvećena

………………….(pa naravno lično meni!)

I……………

Zelenim je pesništvom zatravljena.

Kakva je milina ……………… biti izvan sebe!

Tek se sada krv priseća ……………………. da pripada mome srcu

(kô korenje ukusu …………. humusa u zemlji)

Ali lupi vrata i nestade……………..

………………………………..Bog-zna-kojim višim putem.

.

Promašaji u stvarnosti ……………. beskrajno su mali

Prema tome kakvi bi ovi bili

Kada ne bih uživala ………………. dok…………… ne svane…

(poverljivo! …………….neće neće!

Uzdižem se u efemera…………..  i trajaću  večno večno  )

Аутор: poetessa

Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga. Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu. Види све чланке од poetessa