Похвале увек пријају. Недавно ми је песник Милосав Ђукић послао писмо уваженог Проф. др Лазара Драгичевића. Хвала Ђуки и Професору. Чини ми част, као уреднику часопис ПоезијаСРБ, да писмо поделим са Вама./Љубодраг Обрадовић/
Након послатог листа Бр. 17 Пезија СРБ из Крушевца мом дугогодишњем пријатељу и уваженом професору Др. Лазару Драгичевићу, добио сам његово писмо захвалности које Вам овом приликом преносим у целости:/Милосав Ђукић Ћука/
Проф. др Лазар Драгичевић
Удружење за пример
“Књиге браћо моја,
а не звона и прапорце.“
Д. Обрадовић
Имао сам част да прочитам часопис за поезију број 17 чији је издавач Удружење песника Србије из Крушевца, што ме је просто натерало да напишем неколико редова о часопису и његовом издавачу, у времену када је писана реч у немилости.
При писању мојих радова, пошао сам од мисли: „Боље је признање заслужити, а не добити, него добити, а не заслужити.“
Часопис за поезију заслужује сваку похвалу, а његов издавач је за пример. Сам изглед чаосписа улива наду да се ради о озбиљној публикацији, вредној поштовања. На страницама часописа има мноштво разноврсних садржаја, почев од прелепих и вредних песама, уводних речи, беседа, фотографија, биографија, афоризама, информација о сусретима удружења, уметности, култури, дружењима чланова…
Осим тога на страницама часописа се налазе фотографије са именима аутора песама, што указује на чињеницу да је структура аутора хетерогена. Готово су подједнако заступљени млади, средњи и стари песници што ми даје за право да је часопис врхунски.
Захвалност за једнаку заступљеност свих старосних група песника припада Удружењу за поезију и Редакцији. И на крају користећи мудре мисли Доситеја Обрадовића рекао бих:
„Драга децо, грабите књигу и писану реч уместо мобилних телефона.“
Проф. др Лазар Драгичевић
