ОТВОРИ НАМ БОЖЕ ДВЕРИ
Дочекај Боже, чету Анђела
што ти долазе погнутих глава…
Личе на јато белих голубова,
скраћених крила,
и носе у кљуновима гранчицe мира
и чисте душе- кандила мала.
Небригом, тешком, кристалне Ти праизворе замутисмо,
имена Твога достојни нисмо.
Вреди ли нам ово покајање
што га трубимо,
ми слуге Олтара Твога,
што заборависмо искрено и чисто
из себе, Теби, да навек нудимо
и да ходимо за Христом.
Пребрзо олистасмо
прескачући молитве,
ми, деца Бадњака и Крста…
Ми деца праведника и мученика
олако у Цркву Твоју улазисмо,
и ретко се крстисмо с три прста…
Олакшај ово тешко бреме… Оправдања нам неумесна беху…
Наметнусмо га сами, правдајући време
што нас обави као тама густа…
Крст наш претвори се у невину нам децу,
јер славопој ка Теби, молитве и смерност,
заборавише, грешна нам уста.
Отвори нам Боже двери!
Прихвати, нас људе, покајнички скрушене и пуне пепела…
Уведи у Царство своје, ове прегрешне душе
што се од јада и туге на Твоме прагу, гуше…
Отвори нам Боже двери
да оставимо макар кости…
Да проспемо испред Тебе покајање
и кажемо ти – Боже опрости!
за Тебе вредније од бисерних суза…
Узалуд син твој за нас погибе и узалуд се крстисмо,
огрезли у греху таме и луксуза…
Теби што светлошћу и огњем господариш
молимо се, оснажи нас и закрили!
Помогни опростом и благодари,
да заблистамо и будемо ти мили…
Дозволи да у Царству Твоме будемо
достојни ти гости…
Искрено се кајемо,плачући…
Боже, опрости!
Боже, опрости!
Љиљана Тамбурић