ХТЕО БИХ… – Дуле Р. Пауновић

ХТЕО БИХ

Посвећено Њему – Сину моме

Хтео бих…од срца да се насмејем

са Њим, да из душе тугу развејем,

хтео бих… за Сунцем да полетим

Његове снове на јави да осетим.

Хтео бих… руке широко да раширим

са Њим у загрљају срце да смирим,

хтео бих… да му кажем да га срце воли

и да ме Његова патња пече и боли.

Хтео бих… вечност да сањам само Њега,

хтео бих то више од свега.

Хтео бих… време Наше у детињство да вратим,

хтео бих… али судбина ми не да муке да прекратим.

Хтео бих… све бих хтео, али сам само човек мали,

само сам са гране жути лист опали.

Дуле Р. Пауновић