VIŠE NE ZNAM NI KOJA SU VREMENA
Duša mi je puna tuge i boli,
bezdušno srce kuca u toj ženi.
Sam Bog zna da l’ me ljubi da l’ me voli,
ponekad je nalik ledenoj steni.
Tako se nadah da ću srećan biti:
da me poljupca njenog dah dotakne,
da pred drugima ljubav neće kriti
iz zagrljaja mog nikud’ da makne.
Poljubac mi njen dođe iznenada,
još više počeh zbog nje da ludim.
Osećam dolazi neka nova nada.
Život mi postade košmarna sena.
Jave se bojim , da se ne probudim,
strah da ne ode, da je ne izgubim
Više ne znam ni koja su vremena.
BEOGRAD
07.12.2022.
(Прочитано: 147 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.286.169 пута)
Добро нам дошао
„назад ” Драгане!
Hvala na dobrodošlici Dušane. Malo sam se zaglavio u “vremenu”