NIČEG VIŠE NEMA
Jedne noći
pokušao sam andjeo biti,
a ipak nisam ništa bolji,
od ostalih bio.
Pevale su pijane ptice,
sijao sam u mraku
i molio zalutalog psa,
ime tvoje da izgovori.
Žedj za vinom je kao
potreba za tobom…
Opet te noćas za šankom
kao nekada volim.
Prohujale noći,
sa vetrovima ljubavi,
poslednji valcer plešu,
smrznuti bol ne
videvši sunce,
postaje sve jači i jači…
Voleo sam te one noći,
u nekoj nepoznatoj sobi,
sa neprovidnim zavesama,
u nekoj stranoj zemlji.
Voleo sam te i one noći,
u nekoj sumornoj ulici,
gde su bludnice i svetiljke
stajale i čekale.
A sada…
pakla jeftinih, časa vina,
još sveži bol u grudima
i ničeg više, ničeg nema.
(C) Dalibor Djokić
| Autor Ljuba Obrad | |
| Wednesday, 26 July 2006 |
(Прочитано: 94 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.176.081 пута)
