Категорија: Slobodan Jevremović

Na peronu čekam minutu stotu
a tmine sviraju poslednju notu
one iz prošlosti zaborava zapisanu
simfoniju boli i tuge u tvome životu,
al’ više neće, tebe ja ne dam,
sreća od sada, ja tako znam,
i neka traje i neka bude,
i neka dana, zore nek’ rude,
i sada i posle, ovde il’ tamo,
uvek smo tihi zagrljaj vetra
i njišemo zanosno po ivici spektra
svetlosti prizme, razlaganja boja,
osećam davno, samo si moja,
uz lepote duše ljubavnih nada,
po zamisli tada, baš tako sada,
tebe,
mila moja…

Sad čekam te željno da dodješ k’ meni
na ovom peronu odbeglih tmina
gde poslednje boli oduze tišina,
pa samo gledam, dolazak čekam,
u opštim zvucima glasne tišine,
tebe,
mila moja…

(Bgd, 08. Jul 2017)

Istom sam stazom prošao danas
i moram reći, cvet stoji, čeka na nas,
nisu ga ukrali niti posekli,
uništili nisu, ni istinu pretekli,
pa tebi pišem ove tople reči
da zna dobra duša tvoja,
cvet naš je zauvek tamo,
stoji i gleda i nikom se ne da,
mila moja…

(Bgd, 08. Jul 2017)

Kosi se trava, bruje mašine,
ljudi su drugi, nema tišine,
a park naš stoji i dalje tamo
i snove čuva na nas samo…

Mnogo je klupa što istinu znaju,
mnogo njih rešilo ljubav da daju,
a onda vidim cvetić kraj staze,
O, Bože, lepote, pa ne dam da gaze,
ne dam da pridju kosidbe tamo,
tolike trave, šta će ovamo,
cvetići drugi, a ne ovaj samo,
i setim se onih dalekih šetanja
i cveta ovog što od tad živi
uvek kraj staze u parku sećanja
kao znak da nismo mi bili krivi
za protek vremena, za uzdah sećanja,
za tvoje večite misli o meni,
za tvoju za mene ljubav u seni,
eto, do danas,
taj cvet za nas,
naših čekanja,
mila moja…

(Bgd, 07. Jul 2017)

Ne mislim više, prošlost ne snivam,
samo sam danas i sada te gledam,
vidim te svuda, gladan i žedan,
ispunjen tobom i nikom te ne dam,
o tebi mislim i tu si, ne sanjam…

A snovi o tebi?
A misli o tebi?
Kud odoše oni dani
drugih puteva svepostojanih,
nestvarno brzo stvarno proteklih,
do danas ne znam, kada ja hoću,
baš danas tebe ja hoću,
iako ovde nisi
a jesi…

(Bgd, 06. Jul 2017)

Upila si sve nesreće prošlosti
što ležaše u našim dušama,
u cvetove mirisne dobrote pretvorila
da bole nam leče, lepote donela,
uživanja čekana u našim srcima
uspešno vajala u najlepše note,
u slike ljubavne nove, nikada vidjene,
nemoguće, nestvarno, u moguće prenela
sa rosnim mirisom reka, staza i obala,
onih naših dalekih i stvarnih i bliskih…

I sve si upila, dobroto moja,
pa ja se pitam, odakle snaga
u krhkom biću prejake duše,
osećajne i lepe da sanjat’ se može,
i onda znam, tvoj razlog ja sam,
tvoja sam najljubav, osećam, znam,
i onda sam srećan nemerno mnogo,
da svu ljubav sam dao kol’ko sam mog’o,
da sve upiješ i dobrotom vratiš,
potpuno tebe, u mene, u nas.

I onda na kraju,
istine jesu, nisu to sene,
upila jesi veoma mene.

(Bgd, 04. Jul 2017)

Nisu sastanci samo radi rastanka
u našim gradovima, na našim livadama,
na stazama traženja naših uspomena
i divnim našim rečnim obalama,
sa tobom samo, uvek mi neznanoj,
sa tvojom dobrotom, večno mi novom,
već ljubav caruje našim stalnostima,
pa onda ti kažem, istinski samo,
i sastanak i rastanak, ovde il’ tamo,
deo je ljubavi, java svih snova,
lek dodira duše, lepota nova,
to što razume sva vernost tvoja,
mila moja…

(Bgd, 29.Jun 2017)

Na besputnoj livadi miomirisa
gledao sam cveće lepota,
tražio tebe, sav lud od sreće,
koji je tamo najlepši cvet
što pretstavlja onaj tvoj svet,
gde je lepota tebe najlepša,
gde je opojnost tvoja najjača,
cvet meni najdražih boja,
onih tvojih, najmila moja;
pa ipak, u poljima cveća,
tebe mirisne tamo nema,
i mene nije napustila sreća,
jer znam da cveta nigde nema
k’o ti što si, k’o tvoja najlepša duša,
mila moja.

(Bgd, 24. Jun 2017)

Dopusti mi
da te prenesem u moj svet snova
na livade cveća, lepog drveća,
na zelene brežuljke polja bosiljaka
i mirisima odenem tvoja sećanja
da svega se setiš dok voliš mene
kad stvarnost ti nova, veoma čudna,
a tela nam budna sa mirisom ruža
i skladno dišu na livadi snova,
mila moja.

I ćuteći meni
ti šapći i reci te glasne reči
najlepših misli iz tvoje duše,
i bole pomeni te koje se ruše,
sumnje moguće, koje te guše,
i sve mi reci, sa hvalom primam,
jer tebe iskrenu hoću da imam
i samo da spavam na jastuku sreće
na rukama tvojih najlepših snova,
mila moja.

Dopusti mi samo
tebe da volim,
onda, na livadi snova,
mila moja.

(Bgd, 22. Jun 2017)

Ja sedim sad sam na klupi života
ne vidim kiše, sunce, noći i dane,
i ponekad čekam zora da svane,
i ponekad čekam leta u zimi
da tebe donesu, ljubavi moja,
pa žedan tad vode da se napijem
sa izvora ljubavi i tvoje lepote,
pa popnem se onda na vrhe planine
i puteve gledam i pruge nadgledam,
ne bih li tebe video tamo,
ne bih li tebe doveo vamo,
na klupu čekanja, na klupu života,
da tvoju ljubav i moju ljubav
sklopim u nama i čuvam za nas.

Znam te odavno, al’ slep sam bio,
kod očiju svojih ja video nisam
da prijatelj jesi al’ želela ljubav;
što video nisam, ja dušu sad jedem
i boli me telo za protek godina
i noći i dane, mesece bez nas.

I sada najzad, na klupi života,
ja budan sanjam, ja gledam i spavam,
ja čekam daljine da budu blizine,
sad čekam tebe i volim tebe,
i grdim sebe za sve dane one,
za gubljenu ljubav i lepote tvoje,
što ostaše negde drugom na dar…

Al’ pored svega, bila si moja,
telom kod tudjeg a dušom kod mene
i tek sada saznam te istine snene,
snene u javi al’ stvarno postajne,
i tek sada saznam sva tvoja nadanja,
i sada razumem sva tvoja lutanja,
to – biti sa drugim a voljen sam ja.

Na klupi života uvek te čekam
i vesti mi stižu, uskoro dan
i zraci sunca donose tebe
i paperja snova nose te javom
i dolaziš najzad ljubavlju starom,
da otkrivaš lepote tvoga života,
a iskrenost duše je tvoja lepota,
a telo je moje, i tvoje i moje,
pa onda da ljubim te plave kose,
okice plave, te radosti divota,
pa onda da pijem te kapi rose
na rukama tvojim, na bedrima tvojim,
na trešnjama lepote najlepših grudi,
na obodu sreće i dalje mi budi,
da saznamo novo, da volimo ovo,
da budemo jedno u svemiru želja,
pa zajednost duše i naša htenja
otkrijmo ovde, sada, za nas.

Na klupi života ja željno čekam
još malo dana da ljubav dodje,
da boli odneseš, tuge zakopaš,
da samo ljubav cveta za nas,
Ja čekam na klupi
i ne vidim život,
na klupi života
ja čekam za nas.

Slobodan (Bgd, 07.05.2017.)