Добродошли!
Za osmeh oblikovane usne Čine bolnijim osećaj peta Nesklad u umu povodom”nikad” Uči pero skladnosti pokreta. Onaj kog daljine sustižu Ko profil u bakrorezu traje Umešen za nečije sutra, Figura za hitac vremena Što pomnožena nulom ,prošlost daje.
Za osmeh oblikovane usne
Čine bolnijim osećaj peta
Nesklad u umu povodom”nikad”
Uči pero skladnosti pokreta.
Onaj kog daljine sustižu
Ko profil u bakrorezu traje
Umešen za nečije sutra,
Figura za hitac vremena
Što pomnožena nulom ,prošlost daje.
Od iskustva jača je nada Tako i leptira svetlost mami Iskorak napred završi u tami Kao obličje uspona il pada. Piši,lakrdijaj, ko stablo budi Prolaznost za tobom putuje I grumen praha nalik osudi Kroz maglu zena se osmehuje.
Od iskustva jača je nada
Tako i leptira svetlost mami
Iskorak napred završi u tami
Kao obličje uspona il pada.
Piši,lakrdijaj, ko stablo budi
Prolaznost za tobom putuje
I grumen praha nalik osudi
Kroz maglu zena se osmehuje.
Razlij se,preblaga,krvotokom šuma Otisni se ,premudra,rosom polja Spusti se ponorom okrutnog uma U carstvo tame i nespokoja. Prozbori,milosna,jezikom praštanja U ime odbačenih istina Što ćute na usni raspetog Boga U ime Novozavetnog hleba i vina. Porodi,Rodiljo,hodočašće u srcu I blagost suze u oku Da sazna gordost odbegla Nevinost zore i Sunca na istoku.
Razlij se,preblaga,krvotokom šuma
Otisni se ,premudra,rosom polja
Spusti se ponorom okrutnog uma
U carstvo tame i nespokoja.
Prozbori,milosna,jezikom praštanja
U ime odbačenih istina
Što ćute na usni raspetog Boga
U ime Novozavetnog hleba i vina.
Porodi,Rodiljo,hodočašće u srcu
I blagost suze u oku
Da sazna gordost odbegla
Nevinost zore i Sunca na istoku.
Tu,u naslagama vremena Oslušni-velika tajna se snuje To kao da klica novog semena Iz nepojasnog se oblikuje. Ili to svet što žudi lepšim da postane Tone u mrzline svoje.Gle, Opijena skladom na platno stane Negledana kap tišine odbegle. Za njom druga ,a zatim roj Treperi ispod tamne površine. Kad krug se zatvori,gde je spokoj? Prostor … Настави са читањем “*** Radenko Nastić”
Tu,u naslagama vremena
Oslušni-velika tajna se snuje
To kao da klica novog semena
Iz nepojasnog se oblikuje.
Ili to svet što žudi lepšim da postane
Tone u mrzline svoje.Gle,
Opijena skladom na platno stane
Negledana kap tišine odbegle.
Za njom druga ,a zatim roj
Treperi ispod tamne površine.
Kad krug se zatvori,gde je spokoj?
Prostor se sužava i smisao gine.
Šapat se pronese:otkidoše cvet Kad ono u zoru procvetalo pet. Od tada ih krivci neguju i brane Dok cvetovi sami sebe ne sahrane.
Šapat se pronese:otkidoše cvet
Kad ono u zoru procvetalo pet.
Od tada ih krivci neguju i brane
Dok cvetovi sami sebe ne sahrane.
Kada će doći dan da ti žrtvu predam što svake noći u snu tražiš je? Ja i ne znam da je to možda danas, Presveta moja! Prerano iz sna budim se, a prekasno iz groba svoga ustajem da bih te srela, i sebe,živu od želje,predala. Gorim ko žrtva božićna da bih pomogla svojim snovima, iz … Настави са читањем “Ne znam kome se predajem-Radmila Nastić Antanasijević”
Kada će doći dan
da ti žrtvu predam
što svake noći u snu tražiš je?
Ja i ne znam da je to možda danas,
Presveta moja!
Prerano iz sna budim se,
a prekasno iz groba svoga ustajem
da bih te srela,
i sebe,živu od želje,predala.
Gorim ko žrtva božićna
da bih pomogla svojim snovima,
iz groba ustala,
moja presveta,
da budem zaklana il raspeta,
kako bih se ponovo rodila,
pusta moja želja vaskrsla.
Želim da ti se podam,
žrtvu predam,
Presveta moja-pomisli grešna!
Zašto li,ah zasto li? Plakah pod svetlom meseca I stid zašto?sa pljuskovima suza se proli Da li što Tajnu kazivah nedostojan I slavoljublja bič to bi? Zašto dnevi kad zamrače se Bejah Samson Filistejkom zadivljen Da li što odlazeći ne !rekoh Utiskujući se tako U nepostojanost svekoliku.
Zašto li,ah zasto li?
Plakah pod svetlom meseca
I stid zašto?sa pljuskovima suza se proli
Da li što Tajnu kazivah nedostojan
I slavoljublja bič to bi?
Zašto dnevi kad zamrače se
Bejah Samson Filistejkom zadivljen
Da li što odlazeći ne !rekoh
Utiskujući se tako
U nepostojanost svekoliku.
Ne gledaj me tako i ne pitaj ko sam Prepoznati nećeš ti u meni sreću Umiranju sviko,tudjinac sam svemu Da volim ne umem.Ne govori ništa shvatiti te neću. Nek si kao i ja strana i daleka I ptici i nebu i zorama plavim Nek u tebi gori rajska vatra neka Ne nemoj mi ništa reći … Настави са читањем “*** Radenko Nastić”
Ne gledaj me tako i ne pitaj ko sam
Prepoznati nećeš ti u meni sreću
Umiranju sviko,tudjinac sam svemu
Da volim ne umem.Ne govori ništa shvatiti te neću.
Nek si kao i ja strana i daleka
I ptici i nebu i zorama plavim
Nek u tebi gori rajska vatra neka
Ne nemoj mi ništa reći idi i zaboravi.
Nek si kao i ja setna, nevesela
Izgubljeni smisao u meni ne traži
Idi, ja sam samo prolaznik i sena
Idi i sve svoje jade nekom drugom kaži.
Odblesak svetlosti sa površi metala Krovovi u nizu,fasade Jutro zariveno u bokove noći Kao mraz u rešetke ograde, Ugrušak krvi.Vremena polip. Oštrinom snega zapamćena putanja. Prostor što u “P” se sužava I davnašnja mrskost ostajanja, U luk ramena zakovani pogledi Led potiljka umesto putokaza U vazduhu potezom stopala iscrtan Red zgrada,ali bez ulaza.
Odblesak svetlosti sa površi metala
Krovovi u nizu,fasade
Jutro zariveno u bokove noći
Kao mraz u rešetke ograde,
Ugrušak krvi.Vremena polip.
Oštrinom snega zapamćena putanja.
Prostor što u “P” se sužava
I davnašnja mrskost ostajanja,
U luk ramena zakovani pogledi
Led potiljka umesto putokaza
U vazduhu potezom stopala iscrtan
Red zgrada,ali bez ulaza.
Ti slutiš:nije kraj! Iza susednog brega su polja I osmeh samo treba.
Ti slutiš:nije kraj!
Iza susednog brega su polja
I osmeh samo treba.