Категорија: Marina Adamović

.

Cvetajeva

Cvetajeva

Ne živim

Pišem

Ne stižem sebe

BÎlo je  reč

Govorim

Kome

To ti znaš

Mislim

Ne ovom

Znaš kojom glavom

Marina

Marina

Potpis

I

Zov

.

Cvetajeva

Ničija sam ptica u zlatnom kavezu

Zamišljam te

I pitam

Zašto si strašne snove snivala

Da li ćeš otvoriti ova vrata

I ući da bih s tobom snove delila

.

Pitali su

Ko si ti

Istrošena mi je olovka

Odgovorila sam

Naoštrićemo bestidnost pa reci

Trava je zamirisala na žar granita

Opet su me zatvorili

Sunce je prestalo da diše

Reći ću vam sve

Otvorio se ponor sa jaucima

Istčao rukopis raspet na kremenu

U redu

Vatra je tvoj poslednji odgovor

Takvu bezobzirnost još nismo čuli

Na vešala

Na lomaču

Na dno mravinjaka

Hvala

Nisam očekivala ovo milosrdje

Pretvarala sam se da spavam

Obmanutu noć sam primirila

Na suludi signal reči pod jastukom

Zvezde su navukle maske pomračenja

Upale mi presvesno pod kožu

Vene sam obmotala snopom mahovine

Mesec  ga je spalio za tren

Izvukao me iz iluzije

Suočio sa Danicom

I svi su gromko ismejali

Moju prostodušnu vradžbinu

Sada opet govorim sa stidom

Jezikom koji niko ne razume

.

Romori

Kosom domahuje magli

Nestvaran izaziva stvarnog

Ne ni to ne bi bilo sasvim jasno

.

prozor zaštićen

mrakom

kiša je cele noći

streljala

krv pogubljenog okna

dotakla sam čelom

i shvatila kako se može umreti

bez oproštaja

uzdišem

da bih vam odsvirala dosanjani rekvijem

u boji usahle nade

mesecu je iskopano oko

ne brini

naći ću ga

samo da iščupam svoje

i predam noći

zvezdo

vidiš li

kako nas bol stapa

u jedno

.

kockar daljinom

zaveo me igrom

i kada je nemušt

i brbljivi lažov

i kada leti

i skamenjen pada

tu je

i kada baca

a ruka od leda

i kad se znoji

a kapi mu prah

tu je

ma gde

ma kako

ma  šta

slavim ga za večnost

kojom menja

kraj