ОД ВИНА СЛАЂА
Опијен лепотом која телом струји Док твој поглед тече ми кроз вене Косе су ти густе ко грозд окићени Анђеоским гласом опијаш ти мене. Видех како сунце љуби тамјанику Тек изниклу, младу, набујалу, нежну Пожелех да будем чокот обасјан од сунца А ти моја тамјаника мирисна и слатка. Мрсих листаре младе у твојој коси Убрах најлепши грозд младог винограда Жудећи за опојним мирисом као да је лек, Из чаше у коју се улила тамјаника. Ноћас сам попио вино што једном се пије Са усана жене а жена није, ја стари пијанац
Што кафаном влада, изгубих жеђ Због жене која је од вина слађа. © Дејан Петровић Кенац |
ЦРВЕНО И БЕЛО
Виноградари славе годину родну,
родило грожће црвено и бело. Спремају подруме своје, најсрећније наше село. Да се точи да се пије, весеља да се праве, да се наздрави домаћину, за срећу и добро здравље. Из бурета вино тече и црвену реку прави. Бело и розе, на обали род славе. © Даница Рајковић |
На овогодишњи конкурс ЉУБАВ И ВИНО 2021 приспеле су и ове две песме (додуше на други мејл, односно смс-ом на мој телефон) и тако сам ја направио пропуст и нисам их уврстио у конкуренцију за награде.
Зато сам ове две песме, у знак извињења, поставио овде на сајту, а биће и у видео промоцији ове манифестације и часопису ПоезијаСРБ. /Уредник сајта Љубодраг Обрадовић/
(Прочитано: 490 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.305.560 пута)
