Добродошли!
Даница Димитријевић Петровић из Крушевца, оснивач групе “МИ ПОМАЖЕМО – ПРИКЉУЧИТЕ СЕ И ВИ”, није песник, али се овом песмом, коју је сама написала и говори и видеом који јој је урадио Бојан Вукосављевић, захваљује свим члановима групе, донаторима и свим људима који подржавају њен хуманитарни рад.
Настави са читањем “МАГИЧНИ ДАН – Даница Димитријевић Петровић”
Сад нам преостаје да се сећамо! Ево, сутра је 1.5.2021. године, првомајски уранак на Багдали, за који не знам да ли ће се одржати. Лепо рече Горана Младеновић са РТС-а, прошле 2020. године, да је то први пут после давне 1896. године да се прекида традиција одржавања првомајског уранка на Багдали. Изгледа да ће ове године бити други пут… Кад већ не идем на уранак на Багдалу, ја ћу Вам овде, као и прошле године поклонити моје песме “НЕМОЋ” И “МАШТАЊА” и подсетићу Вас видео записом, како је било на Багдали 2019. године. Као да се догодио јутрос!
| НЕМОЋ Волео си многе ствари, сад ништа не волиш. Из дана у дан се стари, из дана у дан постајеш све гори. Немоћ полако те стеже, страх душу обузима. Знаш: многима је теже, али то срцу не узимаш. Свако данас мисли само о себи, солидарност је тек проста ода. Ни ти друкчији био не би, Зашто бити издајник свог рода? Волео си многе ствари, оде младост пуста. Оно што хтеде, ти не оствари, био си тад без искуства. Носило те срце, а не разум. Хтео си свет да мењаш. Сад знаш: прокоцкао си шансу. Сад знаш: касно је за нова хтења. Волео си лудо у младости, девојку која те варала. Волео си све радости, стварност те потпуно разочарала. Имао си светле идеале, стварност их закопала. Видео си бројне скандале, а машта ти чиста остала. Ох, машто пуста, |
МАШТАЊА Цвета полуга маште, Бележили смо чудне речи, Мислили смо кад-кад глупо… Сад то није важно, И цвета полуга маште, |
Наравно уз моје песме добро се уклапа и Арсенова песма РЕКА ДОНОСИ ЈЕСЕН, коју је маестрално отпевао Мирослав Мића Живановић. Уживајте!
ЈА БИХ ТЕБЕ…
Ја бих тебе
одвео у парк,
да седимо и гледамо
како лишће опада
и будемо сами,
све док задњи лист
не слети на плочнике града.
Ту, на углу том,
један лист је пао
и нашао дом.
А ти, ти ниси знао,
да на њему пише,
не волим те више.
Настави са читањем “ЈА БИХ ТЕБЕ – Љубодраг Обрадовић – чита Светлана Ђурђевић”
На данашњи дан, 17.03.2014. године у Крушевачком позоришту, у оквиру редовних активности, Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу je у сарадњи са Књижевним клубом Велимир Рајић из Алексинца организовало са почетком у 18:00 часова ВЕЧЕ ПОЕЗИЈЕ. Музике овога пута није било због пијeтета према књижевнику Томиславу Милетићу, члану Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ који је сахрањен 16.03.2014. године на крушевачком новом гробљу. Песници из Алексинца и Крушевца су на почетку овог песничког дружења минутом ћутања одали почаст овом врсном књижевнику и најавили за месец април трибину посвећену стваралаштву овог заиста свестраног писца: песника, књижевника и хроничара свог краја. Своју пооезију и афоризме говорили су у два круга гости из КК Велимир Рајић из Алексинца: Светлана Биорац-Матић, Србобран Матић и Мирољуб Николић, а по једну своју песму изговорили су песници из Крушевца и домаћини из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца: Градимир Карајовић, Мића Живановић, Даница Рајковић, Драган Тодосијевић, Дејан Ристић, Мирко Стојадиновић, Саша Милетић, Душка Ерић, Светлана Ђурђевић, Саша Збиљић, Кристина Јанковић и Љубодраг Обрадовић. СВЕ БИЛО ЈЕ ПОЕЗИЈА!
За ово подсећање поклањамо Вам две песме: ТЕТОВАЖА ДУШЕ – Светлане Биорац Матић и ЗАНОС – Србобрана Матића, а можете погледати и цео чланак на линку: ПОДСЕТИТЕ СЕ ШТА ЈЕ НЕКАД БИЛО!
Светлана Биорац-Матић
ТЕТОВАЖА ДУШЕ
Сећањем
дане бојим.
Надом
време купујем.
Не стидим се суза
и
не штедим осмехе.
Песак сам
међу прстима
и
камен
кремена,
твој длан
мера је.
Прођеш ли
мојим мислима
памтићу
твоје трагове.
Тетоважу душе
заборав
не брише.
© Светлана Биорац-Матић
Србобран Матић
ЗАНОС
Пупиш ко трешња мајска,
у теби ври триста латица.
О, дал си птица рајска
или си, можда, јаребица?
Чија ћеш бити, ја нећу знати,
и ко ће твој нектар да сише?
Брзо ће да ти се отворе лати
и све ће око тебе да мирише.
Настави са читањем “ПОДСЕТИМО СЕ ШТА ЈЕ НЕКАД БИЛО 17.03.2014. – КК Велимир Рајић у Крушевцу”
CRNO ILI CRVENO
Jovanu Dašiću
Novo je doba,
sve se tako brzo menja!
Zašto i ti poleteo ne bi?
Taj rulet, crno ili crveno,
okreće se i u tebi.
Srce svoje, zato oseti.
Tu iskru za životom novim, zapali!
Nek brod sa robotima, odleti
u svoj virtuelni svet mali.
Pogledaj u dušu,
šta to, ti, stvarno želiš?
Da li večno lutanje u magli,
ili da te ljubav razveseli?
Ošišaj se zato na nulu
i zažmuri…
Život ti iz dana u dan
neosetno curi.
Obrij glavu,
snove potisni.
Ureži krst na čelo
i slobodno vrisni!
Nek urlik zaledi vasionu,
nek pukne zora.
Ti nisi još na tom brodu,
ali ukrcati se moraš.
Obuj čizme crne,
obuci kožno odelo
i kad ti srce utrne,
gas stisni smelo.
Harley Davidson Cosmic Starship
nek se propne,
provalije nek izblede.
Sudbinu krote oni,
koji svoje srce slede.
Okreni se oko sebe:
Sa snovima pustim
život ti u tačku izmiče.
Zato smelo u budućnost kreni…
Spokoj kad žudiš,
drugo te i ne dotiče.
Neka ti devojka ruke oko pasa obavije,
dodir dojki nek’ ti strast probudi.
Da sa njom ljubav otkriješ,
odjezdi u kosmos, daleko od ljudi.
Da se osetiš božanstveno,
u pustinji nađeš svoje zrno…
Crno ili crveno,
crveno ili crno?…
© Ljubodrag Obradović
Audio snimak Marko Višnjić, obrada Ljubodrag Obradović
У Клубу КЦК у Крушевцу је 28. 9.2019. године у 20:00 сати реализован по 9 пут поетско-музички програм „5 ПЕСНИКА И ВИ“. Како је у истом простору реализован и концепцијски сличан програм „5 АФОРИСТИЧАРА И ВИ“, онда је ово, у ствари десети, јубиларни програм Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ у сарадњи са Културним центром Крушевац. Тим поводом председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ Љубодраг Обрадовић је поздравио присутне песнике и љубитеље поезије, захвалио се Културном центру на сардањи и најавио водитеље вечерашњег програма Аријану Хинић и Богдана Јевтића. Своју поезију су говорили: Слободан Ценц, Данијела Булатовић, Миломир Терзић, Мирослава Смиљанић и Анта А. Џамић.
Video kompilaciju snimka dogadjaja uradio Ljubodrag Obradović od svog i snimka Slaviše Paunkovića
NIJE UVEK SVE TAKO CRNO
Sedim, ispijam kafu.
Duša crna poput nje.
Slušam nasmejane ljude,
a mene ništa de nasmeje!
U duši čemer, jad.
U grudima nešto boli!
Gde je sreća sad?
Zašto me više ne voli?
Postoji li bezgranična ljubav,
zbog koje sve se prašta?
Ili, ljubavi i nije bilo!?
Bila je samo mašta!
U daljini pučinu gledam,
u njenom miru, tražim spokoj svoj.
Pučina ostaje nema,
ne razume očaj moj!
Ostaje šoljica prazna,
sada u njoj nije crno sve.
Po neki beli trag,
kao da mi nešto nagovešćuje!
Nije uvek sve tako crno,
posle kiše Sunce izadje!
Ljubav često zaboli,
ali, nekada se i prava pronadje!
© Jasmina Dimitrijević
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу је 10.08.2019. године наступило на манифестацији “Звездано Здравиње”, који је овога пута одржан у селу Рлица, као поетско-ликовно дружење песника и сликара са члановима КУД-а Миодраг Вучковић и организаторима манифестације. У програму који је уприличен, своје стихове су говорили чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Даница Рајковић и Ратко Тодосијевић. Програму су присуствовали и Иван Анђелић – начелник Градске управе Крушевца и Милисав Ивановић – председник МЗ Здравиње. Иначе, манифестација “Звездано Здравиње” одржава се ове године по 30, јубиларни пут.
Програм је осмислио и најавио Драгиша Ђурђевић, организатор културе у Здравињу. Он је пре ручка отпевао песму “Јој, геџо”…
