Категорија: 2. СТИХОЉУБЉЕ ПоезијаСРБ 2022.

ОЛУЈА – Даница Димитријевић Петровић


ОЛУЈА

Зацрни се небо, црне слутње носи
Задрхтало сунце, узбурка се море
Крвавог нам ножа живот нам доноси
У несанку нашем крваве су зоре.

Вековне громаде те тврђаве славне
Уточиште беху од свих зулумћара
И за вас спасење у прошлости давне
Одроде што нећеш Божијега дара.

Па крвавим ножем ти нас кољес опет
Крстом ко се крсти,  ништа га не боли
И српски је народ као Христос распет
А ране му леце божји апостоли.

У пустим кућама дал кандила горе
Огњиштима древним угасисте огањ
Покровом нам црним утрнусте зоре
На згаришту само нагорео пањ.

Крваве жртве, поља, небо и цркве
Пламени пути смрти у вечни живот
Убијате децу, руке вам крваве
Нећемо вам опростити свети кивот.

Која то безтијелност вама овлада
Сладост пронађосте у крвавом пиру
Целом српском роду да угасне нада
Злотворите смрћу као своме хиру.

Опраштамо худом све туге у нама
К’о Христос на крсту што  опрости свима
Заборав у нама не прогута тама
Олуја се памти чува вековима.

Ранили сте недра млеком што  вас доје
Плаче небо, земља, узбурка се море
Опустеле цркве да ли још постоје
Да светица Блага осветли поноре.
Настави са читањем “ОЛУЈА – Даница Димитријевић Петровић”

ŽIVOT JE MORE – Ljiljana Tamburić

ŽIVOT JE MORE

Rodiš se, negde, pod nekom stenom
i čekaš talas da te ponese,
ploviš životom, pučinom snenom,
što se po nekad čudno zanese,
po tebi brazde, orane vetrom,
što ih orkani penom ukrase,
piju te obale zlatastim peskom,
da žeđi, vekovne, tobom, ugase.

Postaneš Atlas, s leđima snažnim,
pučinom, nebo, na sebi nosiš,
alge te maze pipcima vlažnim,
dok trave, morske, nogama kosiš.
i taman misliš da nemaš snage,
zaludnu bitku biješ s’ demonom,
nebo otvori pomoćne vage,
bratimi Neptuna sa Posejdonom.

Kaplju ti jutrom, na površ, mirnu
rose, što nose ih izmaglice,
k’o suze, vodenu, dušu dodirnu,
rastuže, dosadne dokolice…
S’ dubokim gazom brodovi teški,
seku ti srebrno i glatko lice,
a mali čamci, tako, lupeški,
otimaju školjke, bisernice…

Život je more, kažu mudraci,
duboka ljuljaška, bez adrese,
ljulja te nežno, onda te baci
na stene oštre, među čemprese…
Rane ti vidaju sjajni delfini,
ili te čeljusti ajkula grabe,
da si se spasao, kad ti se čini,
dočekuju te s’ kleštima krabe.

Kad suton spusti crvenu zavesu,
sunčev se plamen u moru gasi,
morske ti nimfe žrtvu prinesu,
i galeb krikom “zbogom” oglasi,
tvoj svetionik, poslednji pozdrav,
šalje ti svetlom, koje te prene,
zapadom vlada horizont krvav,
oseka odvlači tvoje vreme.

Ljiljana Tamburić

БРОД ЖИВОТА – Мирослав Мирко Стојадиновић

БРОД ЖИВОТА

Кад из мирне луке крене
На пут дуги брод живота
Ту су хриди ту су стене
Искушења и страхота.

Док је море тихо, мирно
Брод живота само плута
Плутајући плови журно
Тад не може да залута.

Недогледна та пучина
Брод живота у помами
А видици црна тмина
На пучини често сами.

Незасита наша хтења
Из похлепе ил незнања
Животна су премеждења
И видик нам то заклања.

А кад дуну са свих страна
Сви ветрови и олује
На броду је пуно рана
И јаук се тешки чује.

Кормилом се тешко влада
Из руку се често стрже
Животом би да овлада
А муње ће да га спрже.

Брод ни тада не занеми
Обилази страшне хриди
Своме циљу ипак стреми
Ка обали што се види.

Настави са читањем “БРОД ЖИВОТА – Мирослав Мирко Стојадиновић”

HOD PO ŽICI – Jasmina Dimitrijević

HOD PO ŽICI

Osećam da me voliš.
Oči te odaju.
Zasijaju kada me ugledaš.
Znam da sam zaposela tvoje snove.
Tvoja sam java i san.
Znam…
Ali, ti se bojiš.
Najlakše je pobeči.
Bojiš se da te ne povredim.
Da te ne ostavim slomljenog srca.
Rekao si da je moje.
Da za mene kuca.
Ako je moje, zasto ga uzimaš?
Vrati mi ga natrag….
A ne…
Najlakše je pobeči.
Kukavice!
Zavolela sam najvećeg kretena na svetu.
Ne vidi prst ispred nosa.
Kockaš se našim osečanjima.
I na tvoju, i na moju štetu.
Pročitaj mi misli.
Čućeš da ti moje srce šapuće :
” volim te”.
Strah te da se zaljubiš.
Nikada to nisi bio u životu.
Bojiš se ljubavi.
Bežiš…
Nisi bežao ispred puščanih cevi.
Bežiš od žene koja te voli….

Настави са читањем “HOD PO ŽICI – Jasmina Dimitrijević”

РАДОЈКА У БАЊЕ – Живојин Манојловић

ИСПОД НАСТРЕШНИЦЕ – Даница Рајковић

 

ИСПОД НАСТРЕШНИЦЕ

Многима сам била настрешница,
штитила их од ветра и кише.
И данас због тога испаштам!
Све одлази у заборав, добро се брише.

Када човека обузме брига,
не може донети одлуку праву.
Бори се са тешким мислима
и одговор добије у своме даху.

Многима сам била настрешница
и скровиште за драге људе.
Свако је изабрао своју страну.
Да ли је овако морало да буде?

После сваке тамне ноћи
сване сунчан дан…
Љубав је јача од бола,
а срећна прича нема крај.

Настави са читањем “ИСПОД НАСТРЕШНИЦЕ – Даница Рајковић”

ВРХ СВИХ ВРХОВА – Андреја Ђ. Врањеш



ВРХ СВИХ ВРХОВА

АНЂЕЛКИ.


Гледао је сићушну жену,
једном је била од Килиманџара,
за своју висину виша,
испод ока вида, посматрала ту
Африку црну,
каже у њој тада падала је киша.

Шта је нагна, ка своду високом,
можда је хтела бити неба део,
да се варком континенту диви,
ил летет животом, бити соко сиви.

Настави са читањем “ВРХ СВИХ ВРХОВА – Андреја Ђ. Врањеш”

Г Р Е Ш Н И К  К Р А Ј  О Д Р А – Бранко Мијатовић

Г Р Е Ш Н И К  К Р А Ј  О Д Р А

Давно беше, ал` сећам се, кад` су нам се очи среле,
лепотица она беше, ал` усне су другу хтеле.
Међу нама ништ` не беше иако сам њу вoлeо,
тужан поглед, уплакани, никад` нисам пребoлeо.

Поред одра њеног стојим, изломљене гледам боре,
скамењене усне ћуте, а ја желим да говоре.
Да ми кажу да ме желе помодреле усне њене,
њене дуге косе седе, цели живот немршене.

Милујем јој прамен косе, остала је због ме сама,
а у срце тужно моје увуче се мучна чама.
О како бих њена медна, скамењена, нељубљена,
целивао поред одра, беше у ме заљубљена.

Што не дадох да ме воли, да изљуби моја уста,
за ког` сам их сачувао, остала ми довек` пуста.
Срешћемо се у вечности, тамо где се душе вoлe,
Код Господа милостивог за ме опрост да измoлe.

© Бранко Мијатовић

Настави са читањем “Г Р Е Ш Н И К  К Р А Ј  О Д Р А – Бранко Мијатовић”

СТИХОЉУБЉЕ ПоезијаСРБ 2022.

Поводом обележавања десетогодишњице од дана оснивања (основани смо 17. 9. 2012. године), Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу Вас позива: да пошаљете Вашу поезију за обележавање овог јединственог јубилеја нашег удружења.

Можете слати и постављати на сајту све врсте Ваше поезије (љубавна, родољубива, рефлексивна, социјална, елегична и друге) на српском језику. Право слања своје поезије и видео снимака имају сви песници, а разврстали смо их у две категорије:

  •   млади песници (ученици средњих школа и студенти),
  •   одрасли песници из земље и иностранства

Можете учествовати са највише 1 Вашом песмом, без обзира да ли је објављивана или не.

Песме се објављују у писаном облику на сајту www.poezija.rs у категорији “СТИХОЉУБЉЕ – ПоезијаСРБ 2022.”. Песме на сајту може објавити сам аутор који шаље песму, а може их послати и на мејл: stiholjublje@poezija.rs како би их на сајту објавили уредник сајта Љубодраг Обрадовић или Драгојло Јовић – члан ИО.

Видео снимак Ваше песме (у формату mp4) можете послати на мејл: stiholjublje@poezija.rs ако желите да учествујете у Виртуелној промоцији овог јубилеја, која ће се одржати 17.09.2022. године у 20:00 часова на каналу YouTube у видео програму под називом “СТИХОЉУБЉЕ – ПоезијаСРБ“.

Приликом снимања Ваше поезије водите рачуна да телефон буде у водоравном положају да би и снимак био водораван.

Радове можете објавити на сајту www.poezija.rs , или послати у писаном облику, односно видео формату (mp4) на мејл: stiholjublje@poezija.rs  најкасније 05. септембра 2022. године до 24:00 часова.

Сви радови обавезно треба да садрже податке о аутору (име, презиме, фотографију, место становања, мејл, телефон) као и податке о школи или факултету и назнаку за  коју категорију шаљете.

Ако имате нејасноћа, питајте на мејл: stiholjublje@poezija.rs и добићете одговор од уредника сајта.

Радови се не враћају. Слањем радова, аутори радова су сагласни да се њихови радови могу објавити без новчане накнаде ауторима, а по сопственом избору Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и то:

  • у часопису ПоезијаСРБ који излазe двапут годишње (следећи број 19. излази у другој половини 2022. године),
  • на порталу www.poezija.rs
  • на YouTube
  • и на другим друштвеним мрежама и издањима организатора ове манифестације.

Одлуку о најбољим песмама и добитницима награда ове године нећемо доносити, али ћемо најбоље песме по мишљењу уредника сајта објавити у часопису ПоезијаСРБ број 19. Часопис ће бити објављен у пдф-у и биће бесплатно доступан свим учесницима који су послали своју поезију.

Виртуелна промоција ће се одржати 17.09.2021. године у 20:00 часова на каналу YouTube у видео програму под називом “СТИХОЉУБЉЕ – ПоезијаСРБ 2022”.

Организатори нису у ситуацији да сносе никакве трошкове учесницима конкурса у вези са припремом уметничких радова (видеа и поезије), као ни трошкове евентуалног доласка и боравка у Крушевцу на на неком од програма овог удружења…

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, Крушевац Настави са читањем “СТИХОЉУБЉЕ ПоезијаСРБ 2022.”

БОГИЊА – Љубодраг Обрадовић


БОГИЊА

Око тебе врти се свет…
Младост, љубав и прилике…
Ти напросто опијаш, сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има!

Oко тебе бљешти сјај,
безброј срца слути срећу…
Око тебе лампиони, сви шампиони,
и нада да ока ти одсјај,
заборавити никад нећу…

Слободно скочи, све кочнице откочи…
Живот је слеп, кад си тако лепа
по сувом док пливаш, у мирисима уживаш,
све скриваш, а смисао откриваш…

Слободно чизмом згази цвет,
који руди за грех,
и осмехом их отерај у очај…
Нека на коленима чекају рај!

Не, немоћ није крај жеља,
на сваком углу, на сваком прсту,
ниче букет пријатеља,
стотину и један,
и свако остаје жедан…

Настави са читањем “БОГИЊА – Љубодраг Обрадовић”