ПОСЛЕ МНОГО ГОДИНА
После много година и лета
Низ чаршију моја драга шета
Кад се очи сретоше сред града
Као некад пробуди се нада.
Да ћу опет виђати је често
Под месецом жутим на скровито место
Па кад руке крену ка њеноме стасу
Чујем тихи шапат у њеноме гласу.
Да никада није престала да тражи
У сваком човеку црте мога лика
На посебном месту у свом новчанику
Пожутела стара стоји моја слика.