Добродошли!
Odblesak svetlosti sa površi metala Krovovi u nizu,fasade Jutro zariveno u bokove noći Kao mraz u rešetke ograde, Ugrušak krvi.Vremena polip. Oštrinom snega zapamćena putanja. Prostor što u “P” se sužava I davnašnja mrskost ostajanja, U luk ramena zakovani pogledi Led potiljka umesto putokaza U vazduhu potezom stopala iscrtan Red zgrada,ali bez ulaza.
Odblesak svetlosti sa površi metala
Krovovi u nizu,fasade
Jutro zariveno u bokove noći
Kao mraz u rešetke ograde,
Ugrušak krvi.Vremena polip.
Oštrinom snega zapamćena putanja.
Prostor što u “P” se sužava
I davnašnja mrskost ostajanja,
U luk ramena zakovani pogledi
Led potiljka umesto putokaza
U vazduhu potezom stopala iscrtan
Red zgrada,ali bez ulaza.
Ti slutiš:nije kraj! Iza susednog brega su polja I osmeh samo treba.
Ti slutiš:nije kraj!
Iza susednog brega su polja
I osmeh samo treba.
U zoru smo pošli ne znajući kuda Do susednog brega,drveta il stoga Prašnjavim putem što krivuda Kroz prostrana polja i rastinje gloga, Možda i nismo hodali dugo,tek korak,dva Niz vreme,žućkastom prugom jeseni Dok oko nas praznina bruji sva Vraćamo se sa delićem neba u zeni.
U zoru smo pošli ne znajući kuda
Do susednog brega,drveta il stoga
Prašnjavim putem što krivuda
Kroz prostrana polja i rastinje gloga,
Možda i nismo hodali dugo,tek korak,dva
Niz vreme,žućkastom prugom jeseni
Dok oko nas praznina bruji sva
Vraćamo se sa delićem neba u zeni.
Usamljeni vojnik na straži Stablo načeto hodom vremena Krik što sebe sama traži U kosim rešetkama plamena. Krvavo zlato na dlanu polja Geografija jednog trena Praiskonski sklad boja U zraku sena praoca-motrioca.
Usamljeni vojnik na straži
Stablo načeto hodom vremena
Krik što sebe sama traži
U kosim rešetkama plamena.
Krvavo zlato na dlanu polja
Geografija jednog trena
Praiskonski sklad boja
U zraku sena praoca-motrioca.
Između dve reči nerečeno cveta Reči su kao magla-stvarne dok se ne izgovore Bol-misao kroz neizrecivost šeta Kaleidoskop u glavi oskudnosti tvore. Kroz tuđe reči upoznaj poraz rečenog Slepilo je sutra pretvoreno u juče Zoro u zori vrati netaknutost stečenog Da kažem NE!Zveri dok me u oskudnost vuče. Onaj sam što snom boluje odbegle svetove … Настави са читањем “*** Radenko Nastić”
Između dve reči nerečeno cveta
Reči su kao magla-stvarne dok se ne izgovore
Bol-misao kroz neizrecivost šeta
Kaleidoskop u glavi oskudnosti tvore.
Kroz tuđe reči upoznaj poraz rečenog
Slepilo je sutra pretvoreno u juče
Zoro u zori vrati netaknutost stečenog
Da kažem NE!Zveri dok me u oskudnost vuče.
Onaj sam što snom boluje odbegle svetove
U snu zveri se pretvore u cvetove
I pesma ima lažnu sličnost sa pobedom,
Snom se produbljuje siromaštvo jasnoće
Između reči i sna nema razlike
Zabluda je otrovno voće.
Srebrni novčić-Mesec Belih haljina bal U negližeu dama (Svetlozarnih visina žal). Tvrđave od peska Suza stalaktit Na pletivu noći Pokidana nit.
Srebrni novčić-Mesec
Belih haljina bal
U negližeu dama
(Svetlozarnih visina žal).
Tvrđave od peska
Suza stalaktit
Na pletivu noći
Pokidana nit.
Žubori pored puta česma stara Kao da želi reći tajnu neku Možda šapuće ime neimara Ili Božansku istinu o čoveku. Možda je neimar u nju utkao svoje srce I ono sada lagano kuca Pa svaka kap kao suza bistra Kazuje tajnu njegova srca. Stranče,zastani,oslušni zvuke Možda ćeš u njima otkriti sebe Možda je u svaki … Настави са читањем “Česma- Radenko Nastić”
Žubori pored puta česma stara
Kao da želi reći tajnu neku
Možda šapuće ime neimara
Ili Božansku istinu o čoveku.
Možda je neimar u nju utkao svoje srce
I ono sada lagano kuca
Pa svaka kap kao suza bistra
Kazuje tajnu njegova srca.
Stranče,zastani,oslušni zvuke
Možda ćeš u njima otkriti sebe
Možda je u svaki kamen ovaj
Neimar utkao i deo tebe.
Zašto li ,ah ,zašto li? Plakah pod svetlom Meseca, I stid ,zašto?sa pljuskovima suza se proli Da li što Tajnu kazivah nedostojan I slavoljublja bič to bi? Zašto dnevi kad zamrače se Bejah Samson Filistejkom zadivljen Da li što odlazeći ne! rekoh Utiskujući se tako U nepostojanost svekoliku.
Zašto li ,ah ,zašto li?
Plakah pod svetlom Meseca,
I stid ,zašto?sa pljuskovima suza se proli
Da li što Tajnu kazivah nedostojan
I slavoljublja bič to bi?
Zašto dnevi kad zamrače se
Bejah Samson Filistejkom zadivljen
Da li što odlazeći ne! rekoh
Utiskujući se tako
U nepostojanost svekoliku.
Ne znam šta sam tražio tamo: Reči odsanjane pesme Odbeglog neba delić samo Il zrak svetla što katkad blesne. Ne znam šta sam tražio tamo. Našao sam slepilo zida Našao sam okamenjenu noć Našao sam pticu bez vida Našao sam bez moći moć. Ne znam šta sam tražio tamo. Od svega u uhu ostade Odjek … Настави са читањем “*** Radenko Nastić”
Ne znam šta sam tražio tamo:
Reči odsanjane pesme
Odbeglog neba delić samo
Il zrak svetla što katkad blesne.
Ne znam šta sam tražio tamo.
Našao sam slepilo zida
Našao sam okamenjenu noć
Našao sam pticu bez vida
Našao sam bez moći moć.
Ne znam šta sam tražio tamo.
Od svega u uhu ostade
Odjek mog ćutanja samo.
Smrti,rađanja,iluzija svitanja Poezija kao uteha,pozlata Za reči što sabrane na kraju Kao zbir krug-nulu daju. Decembar u julu,sleđeni prsti Pauk-vreme plete mrežu zena Napred otići,ali kuda? Iza horizonta koprena.
Smrti,rađanja,iluzija svitanja
Poezija kao uteha,pozlata
Za reči što sabrane na kraju
Kao zbir krug-nulu daju.
Decembar u julu,sleđeni prsti
Pauk-vreme plete mrežu zena
Napred otići,ali kuda?
Iza horizonta koprena.