Аутор: Radenko Nastić

Jutros su krenuli lovci na puževe.
Žene su za parama lude
vodile su i decu i muževe.

Tek oko deset ,
projuri sokakom dečak slinav:
“Za puža dinar,za puža dinar!”

A ja krenula da ih spašavam,krijem.
Ja volim sve da jedem i pijem,
puževe ne mogu,ja ih volim.
Za njih sam spremna i da ubijem.

“O ljudi,koji vam je đavo?
U svemu vidite novac,
da li vam je samo do njega stalo,
zar ne volite prirodu bar malo?”.

A oni mi kažu:
“Idi ludaku i piši pesme,
možda i za njih dobiješ koji dinar!”
Misleći da sam luda
ismejava me i onaj dečak slinav:
“Za puža dinar,za pesmu tri!”

Ali ja ne odustajem i kažem:
“Đavoli,umiraće te sporo
ko što se kreću puževi!”

Uspela sam da pronađem
i sakrijem tri.
Baš sam srećna:
“Moja pesma vredi tri puža,
a vi ste zli!”

Za osmeh oblikovane usne
Čine bolnijim osećaj peta
Nesklad u umu povodom”nikad”
Uči pero skladnosti pokreta.

Onaj kog daljine sustižu
Ko profil u bakrorezu traje
Umešen za nečije sutra,
Figura za hitac vremena
Što pomnožena nulom ,prošlost daje.

Od iskustva jača je nada
Tako i leptira svetlost mami
Iskorak napred završi u tami
Kao obličje uspona il pada.

Piši,lakrdijaj, ko stablo budi
Prolaznost za tobom putuje
I grumen praha nalik osudi
Kroz maglu zena se osmehuje.

Razlij se,preblaga,krvotokom šuma
Otisni se ,premudra,rosom polja
Spusti se ponorom okrutnog uma
U carstvo tame i nespokoja.

Prozbori,milosna,jezikom praštanja
U ime odbačenih istina
Što ćute na usni raspetog Boga
U ime Novozavetnog hleba i vina.

Porodi,Rodiljo,hodočašće u srcu
I blagost suze u oku
Da sazna gordost odbegla
Nevinost zore i Sunca na istoku.

Tu,u naslagama vremena
Oslušni-velika tajna se snuje
To kao da klica novog semena
Iz nepojasnog se oblikuje.

Ili to svet što žudi lepšim da postane
Tone u mrzline svoje.Gle,
Opijena skladom na platno stane
Negledana kap tišine odbegle.

Za njom druga ,a zatim roj
Treperi ispod tamne površine.
Kad krug se zatvori,gde je spokoj?
Prostor se sužava i smisao gine.

Šapat se pronese:otkidoše cvet
Kad ono u zoru procvetalo pet.

Od tada ih krivci neguju i brane
Dok cvetovi sami sebe ne sahrane.

Kada će doći dan
da ti žrtvu predam
što svake noći u snu tražiš je?
Ja i ne znam da je to možda danas,
Presveta moja!

Prerano iz sna budim se,
a prekasno iz groba svoga ustajem
da bih te srela,
i sebe,živu od želje,predala.

Gorim ko žrtva božićna
da bih pomogla svojim snovima,
iz groba ustala,
moja presveta,
da budem zaklana il raspeta,
kako bih se ponovo rodila,
pusta moja želja vaskrsla.

Želim da ti se podam,
žrtvu predam,
Presveta moja-pomisli grešna!

Zašto li,ah zasto li?
Plakah pod svetlom meseca
I stid zašto?sa pljuskovima suza se proli
Da li što Tajnu kazivah nedostojan
I slavoljublja bič to bi?
Zašto dnevi kad zamrače se
Bejah Samson Filistejkom zadivljen
Da li što odlazeći ne !rekoh
Utiskujući se tako
U nepostojanost svekoliku.