Аутор: JugoslavN

PESMA

Svet se nemenja ni suzom ni pesmom,
one su samo krik nemoci nase;
sablasnih muka uvrezenih nesnom,
a nesni jesu jave sto nas plase.

Pesma je samo utociste zadnje
za dusu, koja odnekud zaluta
u vrtlog mutni i u zrvanj stradnje.
Pesmom bi dusa da pronadje puta

sa kama ovog sto se svetom zove.
Nju mami beskraj kosmicke sirine.
Jacaju njena krila pesme nove
i stih je svaki blize cilju vine.

Jugoslav Nestorovic

TEBI

U nedrima tvojim spavaju proleća,
cvate nežne bulke, beli jorgovani,
mirisaće na te buduća stoleća
kao sto mirišu sada ovi dani.

Na lice je tvoje pala čeznja svaka,
dodirnuo pogled ustreptalog oka
a ti kao samog sunca vrela zraka
čežnja svakom jesi ko ponor duboka.

Ti, sudbina da si i strašni čas sudnji
svaka duša vapi, proklinje i ište,
i kolevka da si pohota i žudnji
i oltar, i odar, crno gubilište.

Sve pred tobom biva pokorno i verno,
ti osvajaš kao sila svih božanstva.
Duša ti se klanja pobožno i smerno,
opijaš je jače od svakog pijanstva.

Jugoslav Nestorović

DECI

Kad na razbojistu pre poslednjeg loma
moju dusu zadnjim ja celovom skropim
da uz siktaj munja i bubnjeve groma
umorne mi oci od zivota sklopim

ja to zelim samo.I u zadnjem dahu
istem snage malo,usrdno se molim;
pre neg`budem vracen zemaljskome prahu
rec mi zadnja bude:Koliko vas volim!

Da li cu rec naci?Ona nepostoji.
Svaka rec je mala,nistavna i bedna.
Moja ljubav iznad svake reci stoji;
nemerljiva stasom i bezmerno vredna.

No,vi cete znati,osetiti bilom
sve bujice moje,vulkane i lave
sto kljucase dusom i brektase zilom
mojom,za vas.I kad ponad moje glave

utrnu sve luce zivota i zvuci,
razmedja se dignu i sve moje zbrise;
dve suze na mome obrazu i ruci
zalog miru bice.Ja netrazim vise!

(C) Jugoslav Nestorovic

UTEHA

Kapaju sve rane mladjane ti duse
a ti kao melem privi miso`jednu,
crne horde sudbe dok zivot ti ruse
uzdas se u Njega,zadnju nadu cednu.

Za spas srca tvoga,za dan jedan novi
koga cekas dugo,nadas mu se,stremis,
drhtis sva u zebnji,zamiru ti snovi
kojima se branis,i u strahu nemis

zatecena mislju;da uzalud sve je,
da sila je crna i od Njega jaca
kad osetis obraz sto ga suza greje,
i beznadje strasno iza svakog placa.

I,opet mi kazes kad kosmare svladas
iscrpljena borbom koja dugo traje,
ti se dusom svojom casu spasa nadas,
Vera tvome srcu novu nadu daje.

(C) Jugoslav Nestorović

SONET

Razlivaš se mnome kao vrela plima,
razdireš mi vene, damare mi plaviš.
Sa trenutkom svakim sve te više ima.
Nesnima kroz snove često mi se javiš.

Bacaš me pučinom beznadja i tmine,
i vapaj mi činis nemim i nejakim
dok nemoć me slama, gutaju dubine,
ja prestajem biti sa trenutkom svakim

kojim stižem dublje u bezdane vire.
Misao na tebe poslednja i sveta;
postaje mi luča večnosti u sjaju.

Horizonti novi predamnom se šire.
Besmrtnošću ljubav prema tebi cveta
i bokori njeni šumore u raju.

(C) Jugoslav Nestorović

TVOJE STRASTI

Kada strasti tvoje bez medja i stega

kao oblak letnji provale u huku,

i bujice krenu sa najvišeg brega,

gromovi i munje besomučno tuku

i sve vatra biva , i požari besne

dok sile te žudnji tresu, nose, lome

tad i vasione postaju ti tesne,

ti beskraju stremiš i  času u kome;

dodirnućeš vise , u ponore pasti,

kroz virove proći i vrelinu žega,

u prah satrvena ponovo izrasti,

i još jednom ti ćeš biti iznad svega.

(C)  Jugoslav Nestorović