(Kr)starenje

Ukrcani na palubu sreće,

u plićak detinjstva nasukani,

uživa se ko što nikad neće,

bezbrižni su i noći i dani.

Kad nas povuku plime mladosti,

nepoznate vode upoznamo,

sa jedrima volje i radosti,

samouvereni da sve znamo.

Sa prvom olujom puberteta,

i brodolomima zrelosti,

krmarimo put odraslog sveta,

na pučini straha i smelosti.

Pramcem želje pravo u talase,

prkosno ka laguni ljubavi,

virova samoće da nas spase,

mirna voda nikog ne udavi.

Kad se sidro požude otkači,

gromova starosti stižu zvuci,

struje i talasi sve su jači,

Rđav brod nose ka krajnjoj luci.

Vez za dok iskustva sve nas čeka,

zaklonjene od svih nepogoda,

mahovina trajanja je meka,

nema broda gde ne uđe voda.