НИЈЕ ВРЕДНО-Александра Младеновић

НИЈЕ ВРЕДНО

Није тело ово вредно твог порока,

нит’ душа у њему, твоје душе стида;

није понор овај вредан твога скока,

нит’ песма у њему, што се за те’ кида.

Нису дрхни гласи, вредни твога уха,

нит’ скореле стопе, твојих стопа газа;

нису  ови своди вредни твојег  врха,

нит’ мостови лучни, над водама јаза.

Није ово ништа вредно ишта твога,

нит’ вео врелине твоје ватре дима;

није ми, пустаху, писаној, од Бога,

нит’ скончати муку, што ме обузима.

Није  ти осмехца, вредна суза река,

нит’  презира љутог, преумилне речи;

није ова болест вредна, твог ми, лека,

нит’ копиле, љубав, може да се лечи.

Нису крици ови, вредни твоје ћутње,

нит’ гробница ова, венца трња твога;

није ова кроткост достојна ти љутње,

нит’  бескрај доброте, минута ти злога.

Није, нит’ ће бити, икада шта вредно,

пред тобом све клечи и у ропцу рида;

није, нит’ се хтело,  бити  несвеједно,

чак ни песми овој, што се за те’ кида.