КАДА БИХ……..
Сва Сунца и Месеци, надамном би сјали,
са мном би, без страха, свог те отимали;
Ма,ничега не бих морала да се бојим……
Једном, када бих твојом, могла да постојим.
Сви Живи и Мртви, крај мене би ходали,
и још нестворени, кришом би те продали;
Ма, тад’ би и најмање твоје, звало се мојим….
Једном, када бих у теби ,могла да постојим.
Сав Простор и Време, уз мене би стали,
самном би без журбе и реда те крали;
Ма, смела бих и задњу звезду да избројим…..
Једном, када бих тобом могла да постојим.
Свако Јесте и Није, сви, предамном би пали,
самном би, уз шапате, љубљеним те звали;
Ма, низачим не бих мрела, да се упокојим…..
Једном, када бих твојом могла да постојим.
© Александра Младеновић
(Прочитано: 69 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.286.108 пута)
FANTASTIČNOOOOOOO……….Сав Простор и Време, уз мене би стали,
самном би без журбе и реда те крали;
Ма, смела бих и задњу звезду да избројим…..
Једном, када бих тобом могла да постојIM………….
Једном, када бих тобом могла да постојIM………….
Miroslave,drago mi je sto pratis, ne zabusavas…hehehhe
Najbolje je kad je bez zurbe i reda…….ali,tek,kada bih……do tada…samo
Jedno srculence za mog musketara
hajde,ne lenstvuj,no objavi…cekam……
Predivno, pitko ali i ono vecito, neizbezno
-kada bih…
Pozdrav!
Mirjana, ne moze se izbeci ,na zalost bas to….kada bih… znam ti to razumes…….
Pozdrav i hvala na citanju!
“Свако Јесте и Није, сви, предамном би пали,
са мном би, уз шапате, љубљеним те звали;
Ма, низачим не бих мрела, да се упокојим…..
Једном, када бих твојом могла да постојим.”
Ajde,de……to je trenutno,otpadnice………hehehe……..vratices se ti pun kao brod………videces……….
divno