АФОРИЗМИ ИЗ НОВЕ КЊИГЕ “ПРЕТЕКЛЕ РЕЧИ”
*Не воле ме, њихов суд о мени. Мрзе ме, њихов суд о себи;
*Чежња за срећом јача је од усрећене чежње;
*Да ли је душа одвела тело, или, тело душу, у љубавне чаролије;
*Иако немамо кофу бунар постоји. Одсјајем;
*Највећи комфор ми приреди боравак у њеним мислима;
*Мајка природа је имала много љубави, па некоме је мајка, а некоме маћеха;
*Песму о херојима може да испева само херој;
*Перфекциониста никада не заврши свој посао;
*Више боле ране исте дубине, од слабијег, него од јачег;
*Народ слави победу са својим херојима, а требало би да хероји саве сами;
*У сукобу духовног и телесног, победу односи тело, јер гашењем, гаси и душу;
*”Оплеменио сам дивљину”, “не, наружио си је”.
*Мера душе је “шупљина” за пријем душа других;
*Најтежа самоћа је кад се заврши дан, а не почне ноћ;
*Најчешће су стаклене, животне, преграде, провидне само у једном смеру;
*Путовање је, како освајање новог, тако и ослобађање од навика дома;
*Када пловите бродом, погледајте море. Можда вас треба неки бродоломник;
*Освајање простора је и губитак времена;
*Од једињења елемената, лепоте младости, остала је само смеша елемената, лепоте старости;
*Порушите мостове за собом. Само нам слабе борбе.
*УГУШИ МЕ СНАЖНА РЕЧ, НЕИЗГОВОРЕНА*
