Peko Laličić
NEZGRAPNI SLADOKUSCI
(M E D V E D I)
Izrazito snažne zveri, nezgrapnog krupnog tela
i duguljaste okrugle glave,
šiljate, napred ravno rezane njuške,
debelog vrata, malenih očiju i kratkih ušiju,
bez poziva se uz duvanje, mrmljanje, roktanje
ili brundanje
tromo ili brzim, čudnim trkom pojave
i nisu nikakve babaroge
kad se iako nezgrapne
uspravljaju na zadnje noge.
Oštroga njuha, osrednjeg vida i dobroga sluha,
prespavaju zimu u hladnim predelima,
na obalama ledenih mora,
a neki u toplim i gustim šumama,
gde ih u jamama, šupljinama drveća i pećinama,
uglavnom same sačekuje zora.
Bilo da je mrki,
ili crni – baribal,
malajski,
indijski
ili tibetanski medved ogrličar,
severni beli medved
ili medved surlaš
malo toga ih deli
jer su uglavnom svežderi.
Skoro svi semenke vole,
jedu bobice, korenje, sočne trave
i cvetove drveća,
od roditelja uče
(jer izbegavaju škole)
pošto za rakove, školjke, insekte i crve,
ribe, ptice i njihova jaja,
med, sisare, pa i strvine
ne treba filozofija veća
od one koju koristi ova družina stroga
kad noću u lov izađe iz brloga.
U Evropi, Aziji, Africi i Americi
snažnije vrste napadaju domaću stoku
i nisu dobroćudne kao na slici.
Neki od njih se lako pripitomljavaju
i nisu nikakve babaroge –
u cirkusima nas lepo zabavljaju
uspravljajući se
na zadnje noge.
Mede su veliki sladokusci
i posebno med vole,
a kada bi znali kako je lepo
družiti se s decom
možda bi i oni išli u škole.
________________________________
Iz knjige ,,Čarobno carstvo”,
ciklus Sisari – prepev po Bremu)
