ВИНУ ОСТАЋЕ ИСТИНА
У мени срце Ленкино бије
и ноге газе њезиним газом,
срце ми пати ко њено за Лазом
да будем твоја, ил’ да ме није
Уз рујно вино срећни смо били
ко киша пљуштали пољупци врели,
не дам да друга са мном те дијели
чуваћу љубав коју смо крили.
Трифуна Светог икону љубим.
Ко осуђеник дрхтим и стојим.
Да будеш туђи – тога се бојим
дуси ми шапћу да те већ губим.
За тобом срце препуче моје
што никад није лагати знало,
све што је имало теби је дало.
У њему тајне све наше стоје.
Себи се заклех, кунем се Богу
са другим нећу пред олтар стати,
нек плаче отац, нек плаче мати
када ме хладном предају гробу.
Кад црквена буду звонила звона
теби на радост, мени за опјело,
кад вином моје прелију т’јело
плакаће небо и цијела васиона.
Ленкино срце у мени бије.
У вину вјечно остаће истина.
Кад нећу нашег гајити сина,
нека ме нема, нека ме није.
© Зорка Чордашевић
Франкфурт на Мајни
Немачка
Категорија: Одрасли
песници
