СИПАЈ МИ У ЧАШУ КУВАНОГА ВИНА
Сипај ми у чашу куванога вина,
ти и ја смо једно а то је истина,
нека вино врело низ грло потече,
љубави вино нек трају свако вече.
Сипај ми на усне прегршт пољубаца,
куванога вина, отисак усана,
ти си моја песма, моја муза вечна,
песма вину посвећена, тек сад написана.
Сипај ми у часу куванога вина,
а сутра ћемо пити вино- тамјанику,
али сад желим надахнуће моје,
да поклониш срце своме веренику.
Куванога вина напуњене чаше,
љубав моја ти си, а вино је наше,
врело вино прија и души и телу,
пусти да те грлим ко жеравицу врелу.
И док је вино врело у кристалној чаши,
нежно се милују и погледи наши
тајну једну чува вино опојно,
љубави и вина никад довољно.
© Славица Јовановић, Мачвански Прњавор
Категорија: Одрасли песници
