Samo na trenutak
Ljubav – vino bogova
u krhkoj čaši.
Ljubav – lako se gubi,
pa iznova traži.
Ljubav mnogo obećava
pod dejstvom vina,
emocija snažnih,
i slatkih laži.
Nastane mećava
dodira, uzdaha i tišina.
Probaj gutljaj vina,
zagrli me nežno.
Biću blago talasajuća svila,
meka i fina,
ljubiću te neizbežno,
toplo i snežno –
biću tvoja mila.
Samo na tren –
ostani još malo snen,
u ovoj noći ljubavnika
pesnika.
Ti kao Dioniz
bićeš moj bog,
ja ću biti tvoja mis
u centru sveta oholog.
Zato pusti
nek te vino opije.
Zaboravi na sve,
jer možda nikad više
neće biti ovakvih noći,
kad cela treperim,
smrzavam se, topim se,
a ipak mi je divno.
Da li je to ljubav,
ili samo vino?
Oh, smejem se
opijena milinom.
Možda se nikad više
neće ponoviti
ovaj trenutak,
kad igram po zenitu bosa
sa tobom i čašom vina
korak po korak.
Da li je to java ili san?
Bez obzira na to
budimo kao vino
opojno.
Zapamti ovaj trenutak,
jer sutra može sve otići
u nepovrat.
Sutra mi možeš biti nepoznat.
Novi dan
izbrisaće ovaj san.
I opet noćna tmina.
Ti ipak
nemoj nikad
nikoga da poljubiš
tako, kao što si ljubio
mene sad –
sa ukusom vina.
© Aleksandra Vranić
Kategorija: Odrasli pesnici
