На вратима давно изгубљеног раја
тамо где се песма Анђеоска поје,
тамо где се земља с небесима спаја
са пламеним мачем Херувими стоје!
Бестелесног лика, с небом сједињене
чувају све стазе к “дрвету живота,
док под велом тајне скроз “изображени”
бдију испред Светог Заветног кивота!
Херувимска песма храмом одјекује,
с иконе се Свете Богомајка смеши
и у трену када тишине забрује
безмерном љубављу кајне душе теши.
Невидљиви оку лице прекривају
док олтаром хује молитве (без)гласне,
(чије тајне чак ни Анђели не знају)
да Дух Свети сиђе на дарове часне!
Пој црквених звона сваку тугу брише,
јер се хлеб и вино творе у лик Христа!
Залуд искри немир што би да кидише,
кад плам невидљиви из олтара блиста!
И док срца стреме безвремљу и миру,
стазом глогов-трња где не расте цвеће
сви са страхом Божјим ступају к’ путиру.
Сједињени с Христом крећу на распеће!