Сјећам се, давно је било,
Љето је мирисало на липе,
А сунце вирило иза стабала.
Имао си прелијепе очи
Очи немирног дјечака
Имао си сунце у погледу
И сјај младости на образу,
Поклонио си ми стотину
Њежних пољубаца,
И сад осјећам у роју
Како на моје усне слијећу,
У старој згради даровао си ми
Изненадну радост тренутка
И зрелост одраслог човјека,
Случајног придошлице
Који остави печат љубави
Дошавши из далека, из далека…
(Прочитано: 37 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.309.408 пута)