širom otvaram oči i vidim uvek sebe kažem beži ….pretesno je za obe ništa do prozora rastežem uši jaaaa odzvanja staklo kažem ćuti ….u snu se ne priča ništa na jeziku skačem do vrata moji me prsti pljuju kažem ugrišću vas utvare mraka ništa znate izbora nije bilo uletela sam u sebe upregla srce galopom … Настави са читањем “Upomoć! – Marina Adamović”
Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga.
Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.
Види све чланке од poetessa
širom otvaram oči